|
1
Ljubim te, ljubim, duo,
ljubim te, raju moj!
A osim tebe nikog,
do samo narod svoj.
On
će sa mačem
doći,
kad kucne jedan
čas,
otet
će staru slavu,
dobiće
novi glas.
A ti
će,
moje sunce,
svo blago moje - svo,
ti
će
mi rodit sina,
da
čuva blago to.
6
Često te u snu
snivam,
moja ljubavi!
Često te tako viđam,
cvete ubavi!
Pa grlim nebo plavo,
grlim, uzdiem;
a ljubim sunce jarko,
ljubim, izdiem.
Al', evo, zora sviće,
i, evo, prođe
san,
al' tebe nema, nema -
nema da svane dan!
8
Ali te krije tamna,
pusta daljina -
daleko mi je Banat,
crna haljina.
Pa ko
će znati, duo,
da l' tebi nije zlo?
Moda
i tuis
tamo,
moja divoto?
Il' jo
i ne znam, sunce,
za tvoje jade sve?...
Al' ti da znade
da mi
srce umire!
10
I rekla si mi pisat
mnoge promene,
na svakom belom listu
zlatne spomene.
Al', evo, evo, prođe
i ovaj crni dan,
ko jedna tamna senka,
ko jedan gorki san,
a pisma jote
nema -
nema, anđelu,
da rosom
ivne duu,
ruu
uvelu!
13
Jesi li
čula, duo,
da ponoć
uzdie,
kad joj na crnim grud'ma
zvezdu ranie?
Jesi li vid'la, sunce,
gde slavuj umire,
kada mu vihor belu
ruu
razdire?
Onda
ćes znati,
čedo,
verovat, raju moj,
kako je srcu mome,
dui
ranjenoj!...
14
ubor voda
ljunkom teče,
huji
umica,
a na nebu zvezda trepti,
zvezda Danica.
Srce moje igra, bije,
sve se previja -
čini mi se, moja duo,
da je Srbija!
A od one zvezde sjajne
čini
mi se ti,
pak bih io
- iao
bih
zvezde ljubiti!...
18
Crne veđe,
crne oči,
a ne
čuje
plač;
a kada bi zaplakalo,
za
aren bi mač,
da se njime igra
čedo,
da se naali,
il', srčano,
od kolevke
parče
odvali.
E, tako je srpsko dete,
bre, Turčine,
bre!
S golim mačem
u svet juri,
s mačem
umire...
(1862)
|
