K O D   K I C O Š A
 
 
 
 
Beogradske kafane
Branislav Nušić
   Tu skoro čitao sam jedan oglas u novinama. Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala "Novi vek", objavljuje da je "moderno preuređena" i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj "koncertira" džaz-band i izvodi se dansing.
   "Novi vek", odista novi vek! Bolje ime nije mogla poneti ova kafana u predgrađu, pa da obeleži period preloma koji naše doba preživljuje. Dok su mondenski etablismani sa egzotičnim imenima "Ekscelsior", "Palas", "Luksor", i "Splendid" suzbili iz centra naše prestonice naše stare kafanice kod "Žmurka", Mecovalije" i "Dardanela", mi smo se, stari Beograđani, zar i mirili onim što novi život i novo doba mora sobom doneti. Brisali su se tragovi jedan po jedan; rušila se jedna po jedna kafana u kojoj smo mladost proveli, a često možda i mladost sahranili i mi smo pobožno skidali kapu i šaptali rezignirano za pokojnikom kojega su kraj nas proneli: "Bog da joj dušu prosti!" Opraštajući se tako sa jednim po jednim tragom staroga Beograda u centru njegovome, mi, stari Beograđani, koji se nalazimo u glasačkim spiskovima osamdesetih godina, povlačili smo se i sami iz centra i odlazili na periferije, tamo gde se povlačila tradicija suzbijena bujicom novoga života.
Nastavak ->

Kafana "Orač"
"Iz starog Beograda"
Živorad P. Jovanović
   U Paliluli, nekadašnjem predgrađu Beograda koje je obilovalo ćor-sokacima, prizemnim kućercima na čijim se krovovima baškarila "čuvarkuća", sa prostranim dvorištima zasađenim kukuruzima i raznim voćem, postojale su nekada nekoliko poznatih kafana u koje su navraćali književnici, profesori, glumci i novinari. Od tih kafana na glasu je bio lokal "Kod orača" koji je niz godina držao Čiča Jordan Antonović, zvani Orden, simpatična figura starog Beograda. U nju su godinama navraćali mali ljudi: sitni činovnici, telegrafisti, poštari, abadžije, artiljerijski podnarednici, rabadžije, Cigani svirači, nekoliko pesnika i novinara dugih kosa i lepršavih kravata. Lokal je imao prostranu salu u kojoj su se održavale partijske konferencije i skupštine amala i rabadžija.
Nastavak ->

Savinačka Kasina
Kafana na ćosku Malajničke
Miša D. Jovanović
   Postoje neka mesta na kojima se prosto rečeno: neprijatno osećam! Možda bih to iznenadno stanje moga duha mogao jednostavnije opisati kao nekakvu nelagodnost izazvanu posebnom vrstom nepodnošljivog osećaja tuge. Raslo bi do granica najbližih bezrazložnoj i haotičnoj melanholiji. Kao da sam se baš tog trenutka promenio - preobratio; iz jednog običnog, čilog prolaznika u paranoičnu osobu koja se hvata za džep u potrazi za nitroglicerinom. Ne znam ni sam otkuda mi taj lek pade na pamet, jer nisam srčani bolesnik, ali, uvrežilo se valjda, pričaju: "treba odmah pod jezik staviti jednu pilulicu!" Jedan moj poznanik, pevač, imao je drugačiji tik. Kad bi ga, "to nešto" spopalo, znao je da nategne iz naročito oblikovane flašice, (nekada se mogla kupiti u svakoj trafici), neku gadno parfimisanu travaricu od koje bi ga - tvrdio je - svi ti grudni i ostali molijerovski bolovi odmah prestajali. Ne znam šta se sa njim desilo, ne viđam više ni tu rakiju. Samo, za razliku od njega, ja sam nesvesno izjednačavao tu moju neobjašnjivu vrstu sete, sa još neobjašnjivijim i bezrazložnijim strahom od prolaznosti!
Nastavak ->
Tri šešira
Kičevo
Kod Tri seljaka
Dardaneli
Tri lista duvana
Bosfor
 
 

Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com