|
Kao bedem tvrdi crna ponoć
stoji,
preko koga preći
pust se
život boji.
Pobožna
obitelj svetog manastira
grešnome
je telu davno našla
mira.
Onemeše
stene,
što neme bejahu,
umuknuše
zveri u divijem strahu. -
Ne miče
se listak,
šuma ne
šumori,
mrka ponoć
preti mrkoj pustoj gori...
Pa i Mlava pusta uzdiše
potmulo,
da se ne bi njeno uzdisanje
čulo.
Sama u svom strahu priroda
se grozi,
strahovite tajne nema ponoć
nosi...
Uzdrma se kula, zvono se
zanija,
u crkvi se
čuje molitvica tija,
užegu
se same pogašene
sveće,
kroz nemo dvorište
neki duh proleće.
Na
čelu se bledom, gde
je kruna sjala,
svetiteljska svetlost divno
zablistala...
Tihim hodom prođe
kroz dvoranu staru,
pokloni se triput svetome
oltaru,
pa iščezne
opet u ponoćnom
mraku...
Tako care Lazo dohodi
Gornjaku!
(1857)
|
*
Gornjak je manastir, zadužbina
cara Lazara, leži
u divljem predelu pored Mlave, na
granici između
homoljskog i mlavskog sreza u požarevačkom
okružju.
- Veliko Selo i
Ždrelo
mesta su u istom okružju.
- Mlava je reka koja iznad
Žagubice
u okružju
požarevačkom
izvire i kod Kostoca u Dunav utiče.
Priča
se da je car Lazar hteo preko nje
razgovarati se sa nekakvim svecem
Grigorijem, koji je blizu Gornjaka u
gori postio, pa kako je Mlava onuda
tekla sa takom hukom da nisu mogli
jedan drugom reči
razumeti, to je svetitelji prokunu,
i ono se mesto danas zove Tišina,
jer odonda uvek
ćuti
tamo Mlava. - Napomena piščeva.