K O D   K I C O Š A
Stevan Sremac
1855-1906
 
Biografski podaci
1855. dana 11. novembra. rođen na severu Bačke, u Senti, u krojačkoj porodici Avrama i Katice, rođene Ðorđević. Njegova majka takođe rođena u Senti, bila je sestra čuvenog Jovana Ðorđevica, književnika, profesora istorije na Velikoj školi u Beogradu, ministra prosvete, osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jednog od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu.
1858. u šestoj godini umire mu majka Katarina. Brigu o Stevanu i dva mlada brata preuzima otac Avram.
1864-1868. učio osnovnu školu u Senti. 1864. god. umire mu otac.
1868. nastavlja gimnazijsko školovanje u Beogradu pod starateljstvom ujaka Jovana Ðorđevića. Bio je đak Prve beogradske gimnazije. Ujakovo starateljstvo imalo je velikog udela u Sremcevom formiranju.
1874. završio gimnazijsko školovanje na Prvoj beogradskoj gimnaziji i upisao se na istorijsko-filoloski odsek na Velikoj školi u Beogradu.
1874-1878. studirao istorijske nauke na Velikoj školi. Kao student, prijavljuje se kao dobrovoljac i učestvuje u ratu za oslobođenje Jugoistočne Srbije i Niša od Turaka. Ratovao je dve godine - 1876. i 1877. Iz rata se vratio 1878. godine. Juna meseca, iste godine, diplomirao je na istorijsko-filoloskom odseku Velike škole.
1879. do septembra radi kao praktikant u Ministarstvu finansija. Pripada Liberalnoj stranci koja je, inače, u svom sastavu imala seoske gazde, trgovce i bankare, advokate i više državne činovnike.
   Međutim, Sremac se spremao za profesora istorije. 25. septembra, iste godine, postavljen za profesora tek otvorene gimnazije. U svojoj Autobiografiji koju je napisao uz prijavu za profesorski ispit 20. avgusta 1889. zapisao je: "... predavao sam ove predmete: krasnopis, crtanje, računicu, nemački, moral, literarne oblike, srpsku gramatiku, srpsku istoriju, opštu istoriju i geografiju". Kao profesor niške gimnazije zastupajući ideje liberalizma, nije po volji školskim vlastima. Učestvuje u osnivanju gradske čitaonice i postaje njen prvi sekretar. Na radnom mestu profesora gimnazije ostao je do 1. avgusta 1881. godine.
1881. dana 1. avgusta premešten je u Pirot iz političkih razloga, kao profesor gimnazije u Pirotu predaje iste predmete do 29. avgusta 1883 godine.
1883. avgusta meseca Ministarstvo prosvete iz Beograda ponovo ga postavlja za profesora nemačkog, literarnih oblika, srpske gramatike, istorije i opšte istorije sa geografijom u niškoj gimnaziji.
1887. s gimnazijskim profesorima učestvuje u osnivanju pozorišne družine "Sinđelić".
1888. počinje da piše "knjige starostavne" ili poetizovane hronike - legende u kojima dominiraju besede u formi dijaloga, izražene svečanom, uzvišenom dikcijom. U tim poetizovanim hronikama Sremac suprotstavlja slavnu prošlost "hudoj sadašnjosti". Prva hronika takve vrste je Vladimir, kralj dukljanski, štampana u "Bosanskoj vili" pod pseudonimom "Sencanin".
1889. napisao kraću Autobiografiju 20. avgusta uz prijavu za polaganje profesorskog ispita. U niškom listu "Stara Srbija" pokušao da piše satirične radove. Objavio hroniku - legendu Kralj Vojislav Travunjanin.
1890. položio profesorski ispit nakon 11 godina rada u prosveti.
1892. dana 16. septembra Ministarstvo prosvete premešta Sremca u Beograd. Predaje u Trećoj gimnaziji. Započinje srećno i plodno književno razdoblje Stevana Sremca.
1893. započinje rad na satiričnim pripovetkama. Objavljuje sledeće satirične pripovetke, humoristične kozerije: Luminacija na selu, Božićna pečenica i Maksim, jedna tvrdoglava silueta naših dana. Podsmeva se malim činovnicima-gulikožama, dogmatičnim učiteljima, protivnik je ideja Svetozara Markovića i Vase Pelagića. Protivnik je radikala i socijalističkih ideja.
1894. u nastavcima izlazi roman sa epizodičnom strukturom Pop Ćira i pop Spira u "Budućnosti", a iste godine i u "Brankovom kolu" u 34 nastavka. Urednik "Brankovog kola" Pavle Marković Adamov nije krio odušševljenje ovim romanom.
1895. pristupa grupi pisaca koji su okupljeni oko "Srpskog pregleda" čiji je urednik Ljubomir Nedić, daroviti kritičar i najveći protivnik pokreta Svetozara Markovića.
   Ivkova slava je prva pripovetka koja je Sremcu donela ogromnu književnu slavu.
1896. u "Brankovom kolu", listu P. M. Adamova, u Sremskim Karlovcima objavljuje roman Karijera praktikanta Vukadina od broja 7, 15/27. II do 19/31. XII u 22 nastavka. Sledeće, 1897. godine objaviće jos dva nastavka i time će roman dobiti prvu časopisnu verziju. Roman će 1903. godine biti objavljen u nešto izmenjenoj verziji pod naslovom "Vukadin".
   Iste godine Ivkova slava izvedena na sceni beogradskog pozorišta.
1897. objavljuje priču Smrt cara Lazara, potom Kralj Dragutin.
1898. objavljuje jednu od najboljih pripovedaka pod naslovom Ibiš-aga u Maloj biblioteci mostarskoj.
1899. objavljuje još jednu priču u okviru "knjige starostavne" pod naslovom Veliki župan Časlav.
1890. nastavlja sa objavljivanjem priča iz ciklusa "knjige starostavne". Pojavila se mala poetična ilustracija pod naslovom "Rastko".
1891. objavljuje pripovetke iz već navedenog kruga: Veliki župan Vlastimir, Mutimir i braća mu i Veliki župan Zaharija. U "Brankovom kolu" objavljuje čuvenu pripovetku Poslednji Badnji dan u šest nastavaka.
1903. zasebno štampa roman Vukadin u Zagrebu, a u Mostaru pripovetku Čiča Jordan. U "Brankovom kolu" iste godine objavljuje pripovetku Kir-Geras u sedam nastavaka. Roman Zona Zamfirova u casopisnoj verziji pojavljuje se u "Srpskom književnom glasniku", a kao zasebno izdanje 1907. godine, dakle, godinu dana nakon piščeve smrti.
1904. u "Brankovom kolu" objavljuje 4 pripovetke: Idejal, Dim i dim, Mica i Mikica i Junak dana.
1905. u "Brankovom kolu" objavljuje još dve pripovetke: Nova godina i Aca Groznica.
1906. takođe u "Brankovom kolu" objavljuje dve poslednje pripovetke za života: Nackova ženidba i Poštarev ispit.
   Izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka u Beogradu.
   Iznenadna bolest i kratko bolovanje. Smrt 12. avgusta u Sokobanji. Velikom prijatelju, urednik "Brankovog kola" Pavle Marković Adamov, odužio se toplim nekrologom "Životopis Sremčev" (BrK, 1906, br. 35/36, str. 1137-1139). I sam teško oboleo, urednik Adamov je napisao i prve dve rečenice teksta "Sremčev pogreb". Tugom i bolom za dragim prijateljem i vrednim saradnikom, tekst "Sremčev pogreb" (BrK, 1906, br. 35/36, str. 1415-1419) dovršio je zamenik urednika lista Milan Budisavljević.
 
 
 
 
 
 
U Čitaonici
 
Romani:
 
Pripovetke:

 

 

Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com