Aca Groznica

Stevan Sremac

ACA GROZNICA

Slika iz Backe

I

Kuca Gece Pakaskog poznata je bila nadaleko sa svog bogatstva, kao i domacin Geca sto je cuven bio kao covek veseljak i dobra srca. Tolike manje kradje i vece pohare sto su mu se desile, - i sve to niti se poznalo niti ostavilo traga ni na imanju ni na naravi njegovoj. Geca je ostao i dalje najbogatiji i najveseliji gazda u selu. A to je mozda i ohrabrilo lopovski trijumvirat seoski, naime: Acu Groznicu, Miju Veresiju i najmladjeg im druga Paju Provlaka, - ljude koji su se redovno tuzili na dacije i nerodicu, - ohrabrilo ih je, velim, da jedne noci udju neopazeni u avliju, a odatle u ambare gazda-Gecine, radi malo 'rane: koliko tek da se ishrane do prve zetve, koja ce kroz tri-cetiri nedelje biti. Tri dzaka samo, to se na imanju gazda-Gece - koga su u okolini zvali "bogatim Gavanom" - nece ni poznati, a njima ce, ko jednim siromasnim ljudima, biti spomozeno.
Sto rekose, to i ucinise jedne veceri. A lako im je bilo. Te veceri bila je neka vecera kod gazda-Gece; jelo se i pilo dobro, i to je celu kucu uspavalo. I sve je spavalo mrtvim snom, cak i sam Gadza, stari pas gazda-Gecin, - koji se toliko s vecera nalajao a posle najeo, da ne pamti da se kadgod tako najeo, - i on se, sit i umoran, uspavao, pa hrce i spava ko zaklan.
Dakle, ziva zgoda. Usli su neopazeno u avliju i u ambar. Izabrali tri najbolja dzaka brasna mutmela i jednu kesu opet brasna. "To je - kako Groznica rece - za onoga lopova (misleci tu na Proku Boktera, koji je obicno bivao "na talu"), ako ga sretnemo; a ako ga ne sretnemo, jos i bolje, bice to ko poruceno za onu moju sirotinju... Za one moje crvice!"
Uprtise dzakove, pa ce pored podruma.

II

- Ta, gle cuda! - ote seuzvik Gaji Provlaku. - Ta... podrum bas otvoren!...
Svi zastase. Podrum doista stoji sirom otvoren.
- Zaboravili da ga zatvore.
- Pa ni svecu nisu ugasili! Ej, Gliso, Gliso! Sta ce sutra biti batina!
- Ta, sta bi im i pomoglo i da su ugasili!... - veli Veresija. - Nosim ja uvek sa sobom vostani kotur od bdenija.
- Ocemo l'? Onaj Glisa ce vec i onako da bude bijen te bijen, - bar nek zna i zasto! - veli Groznica.
- Kako bi bilo da natocimo malo? A? - pita ih Groznica.
- A u sta cemo?
- Bice tamo svega: i putunja, i cutura i stakladi, ko u gazdinskoj kuci. Ja znam sve, - veli im Gaja Provlak - jerbo sam ja s Glisom bojtarom jedanput dan i noc provo eto bas tu. Pomago mu... Tu sam ja ko kod svoje kuce. Nego 'ajd da ne dangubimo! Brze...
Ostavise dzakove iza ambara pa sidjose u podrum. Podrum pun-puncat buradi svake velicine, a burad puna vina svake vrste.
- Ta nemojte da padnemo ko musice na prvo ma kakvo!... Kakvo kudusko (prosjacko) vino, sto ga piju vandrokasi, nego, - veli Aca Groznica - kad vec gresimo dusu i - sto kaze gospo'n popa - nasu sovjest, onda bar da znamo zasto gresimo, onda bar nek je stogod "vajn"... Onako ko pred solgabirova, ili pred pusta-komesara. 'Ajd biraj, jerbo ti si ovde, ko sto i sam kazes, ko kod svoje kuce.
Stadose probati. Zaredise od bureta do bureta pa probaju vino, pa se zaustavise kod jednoga koje im se najbolje dopadalo. Na buretu pise kredom: karolovacki auspruh.
Tu sedose. Jos kad su probali (a imali su dosta da probaju), vec su prilicno bili zategli.
- A ja ko velim, - rece Aca Groznica kad sede - ja ko velim, ko jedan koji je ovo i predlozio... a kad vi mene vec priznajete ko jednog, kaz'ti, staresinu i firera... a ja ko velim da onda malo sednemo i posedimo... A i koga da se bojimo? Znam ja i gazda-Gecu i onoga njegovog Glisu... Ta ne bi' nji' sada, kako su u prvom snu, probudili ni svi varadinski topovi, ni sva karlovacka zvona... Nego mi lepo da posedimo malo, i da se gospocki napijemo; to ce nam trebati i radi snage, a i radi hrabrosti! Aj', kako velite?...


III

Pristase svi. Sedose komotno kraj karlovackog auspruha i pocese piti. Udarilo vince u lice, pa i bez rakije stase besediti. RAzgovaraju se, pripovedaju svoje dozivljaje, muke i nevolje svoje, i Aca Groznica i Mija Veresija. A mladi Gaja Provlak - koji je tu skoro usao u to cestito drustvo, i zato jos nije imao zanimljivih dozivljaja - on ih samo pazljivo slusa; uzdise, zavidi im slavi, i divi im se, narocito kada je Aca Groznica nagovestio kako je prilicno jevtino prosao jednom prilikom.
Navalise na njega da im isprica, radi pouke mladome Gaji Provlaku. I on otpoce.
- Presli smo - veli Aca Groznica (izvadivsi lulu iz cizme i zapalivsi je) - Tisu. Javili nam jedne noci nasi odande da ima posla, i nadezde. Bilo to u Padeju. Pa ja i jos jedan se krenemo... A dvojica ce nas cekati, jer su odande... Nadjemo se lepo, pa 'ajd pred onu kucu. Mrak, samo tako moze biti. Pevucam ja: "Sjaj mesece, al' nemoj dovece." Dodjemo srecno. Prokopamo zid od naboja, pa ja cu prvi. Ja onda vec po nasem obicaju i lopovskoj reguli nasoj probam... Ti, sinovce, - tu se obrati pripovedac mladome Gaji - mozda i ne znas to, nisi probo, a, bogami, kad cujes sad kako sam ja proso, nemoj odsad slobodno vise ni da probas!... Zjapi rupa; mrak, jedva se vidi. Al' ja opet ne verujem, nego, ko sto sam reko, drzim se starog pravila i lopovske regule; metnem na drenovu budzu kabanicu i sesir, pa pruzim kroz onu rupu na zidu. Ko velim, ako ima koga, oni vec batinom il' vilama po sesiru, a mi cemo onda kud koji; a ako niko ne udari, nikoga i nema; i onda cemo na posao, jer smo na konju, sto 'no kazu. Pruzim ja i drzim, a naculio usi. Niko ne udara po kabanici. Nista ne cujem!... Fala bogu! Dobro je! sacujem ja. Sad mogu. I ja se onako polako provucem kroz onu rupu i ispravim se unutra.
- Pa, pa onda?...
- Hu! - huknu Aca Groznica. - Od to doba mi i ostalo ovo ime. Koljala me celog onog leta, svaki drugi dan, groznica, - "civucka groznica", braco moja slatka... Nego daj vina, sinovce, da se okrabrim malo... Jos i sad dobijem groznicu kad se setim toga, i kuca mi srce ko onda, samo kad pomislim na ono.
- Sta je bilo? - pitaju oni.
Posto otpi dobro, Groznica nastavi sapatom:
- "Sta je bilo?" pitate me... Ni Roza Sandor onaj, ni nas Maksim iz Parabuca nije to dozivio sto sam ja... Al' odonda i to znam: da se ne dam nijednom lopovu madzarskom!... A oni. lopovi, bili tu!... Cekali me. Danas se svet iskvario, sinovce! Sad su oni veci lopovi neg' mi! Da vis' samo! Pokrili fenjer opaklijom, pa cekali... I prevarili me!... Sta vi mislite? Takva vuncutarija!... Taman se ja ispravio, pa da zapalim moju vostanicu, a onaj jedan tek fenjer ispod opaklije: "Neka, kaze, ne treba: evo fenjera! A to pricuvaj, kaze, za bdenije, - ako ga dozivis!"... Pogledam ja, pa ko nase zene samo rek'o: "Noge moje, podrz'te me!" Nji' trojica; pa ko bikovi svi, a svaki drzi gvozdene vile u rukama! Sta ces sad?...
- Ao! - huknuse od straha i Veresija i Provlak i ponudise ga vinom. Groznica otpi, pa nastavi:
- A ja zaboravi' noz u cizmi... a ne bi mi ni pomoglo... Sta cu sad, naopako mi zvonilo? Nji' trojica, a ja sam; pa bar da je sokak...
- Ao, strahote! - prosaputase ona dvojica! - Da coveku nikad ne padne na pamet da ide u kradju... Pa sta onda?
- Ja stao... al' opet, fala bogu, - rece Groznica i skide sesir - pade mi nesto na pamet. - "A sta ces ti tu!" viknu jedan, pa se izmako malo i opljuno dlanove, da bolje drzi vile. A ja ondak, - ta sam me valjda moj svetac umudrio! - a ja skido' sesir - ko malocas - pa reko': "Molim lepo, je l' ovuda put za Idjos?"...
- Eto ti sad! - ote se onima.
- A sta oni?
- He! A oni? Oni ko i vi sad, zinuli od cuda! Onaj od cuda ispusti vile, pa samo viknu: "Sta kazete?" Pa se pogledali samo... Nisu znali ni sta da misle, - toliko se nasli u cudu!... A ja jos jedared - a jednim okom gledam u vile a drugim na rupu - velim: "Molim lepo, ja sam stran covek, iz daleka; je l' ovud put za Idjos?" reko'. A oni se prekrstise od cuda, a onaj ispusti jos i fenjer. A ja dobio kuraz pa, aman, dok si jednom reko "britva"! - a ja se ko tekunica pracnu, pa kroz onu rupu, pa na sokak!... Dobio sam jedno dva sca od vila; jedno po ledjima, a jedno malo snize. Nit' sam mogo da sedim ni da lezim; i iso sam jedno tri nedelje poguren, ko da trazim izgubljeni sekser, al' bar glava ostala citava, - odonda i jos pametniji. Ne ide vise Aca Groznica tako; ne provlaci se on vise kroz prokop! I to sad kazem svakom svom dobrom Srbljinu i prijatelju, pa i Vla'u, jerbo i oni su naseg zakona, i krstidu se ko i mi. A sad spasavajte se! - zavrsi Groznica i nategnu i otpi dobru porciju karlovackog. - Dakle, sinovce, Provlace, mlad si, zutokljun si, zato utubi to, i nemoj prikopavati; iz moje stete izvuci, sinovce moj, za sebe 'asnu!...


IV

Mladi Gaja Provlak samo ga je gledao i divio mu se. I, odusevljen podvizima iskusnoga Ace Groznice, pade u ushicenje.
- Ta ja cu da zapevam! - kliknu Gaja i nakrivi svoj becarski sesiric.
- Ps! - viknuse na nj obojica.
- Kakvo te pevanje napalo! - sapnu uplaseni Veresija.
- 'Di bi ti pevao sad? - veli Groznica.
- A 'di bi, opet, bilo veselje bez pesme i gajdasa? - veli l'aja i iskasljuje se i cisti glas.
- Ta nisi valjda lud! - graknuse opet ona dvojica.
- Ta pevacu ja makar polako; onako ko komarac kad zuji u ritu... Ta, vi'te da nam i sam ovaj bog pomaze.
- Ta, nemoj se ludirati!... - odvracaju ga oni.
- A, to je svrseno! - veli Gaja i, setivsi se svoje dragane, zapeva tiho:
Duni, vetre, od banatskih strana,
da porobim tri nova ducana!
Da ja Milu odenem u svilu:
da mi Mila sorom paradira!...
- 'Ajd da se ide! - opominje ih i zuri uplaseni Groznica.
- Jos malo! - zadrzavaju ga ona dvojica. - Vi's kako je lepo ovde. Ta, sta se bojis? Ta, ovi u kuci probudice se tek kad prosjak bude u devetom selu...


V

I doista, oni se namestili. Zaboravili gde su i zasto su dosli, nego toce, sluze se i piju i nazdravljaju jedan drugome. I ne izgledaju vise na lopove; smese se dobrocudno. Razgovaraju se i pripovedaju opet sitnije dozivljaje, opazanja i iskustva svoja lopovska, a Gaja Provlak im se sve vise divi. Zarice se da ce ih nadmasiti, i njih, i Roza Sandora, i naseg Maksima iz Parabuca, - pa ce ga, veli on, za zivota, a i posle smrti, pevati sorom paorske devojke ko i Maksima. Pa zapeva, opet tiho:
Ostala mu pusta kuca
ej, usred Parabuca!
- Ta, jes' poludeo? Ta, sve ce nas u staman odneti!... Ta, cerez tebe cemo pogubiti glave!... Nista od tebe nece biti, sinovce! - sapuce Groznica. - Nikad covek od tebe!
- Ta bicu ja bolji od vas! - razdera se Gaja i oteze jace:
Da sam gazda ko sto ima gazda,
da sam gazda, ne bi' nikad spavo,
vec bi' lanac po lanac prodavo,
pa bi' banke frajlama razdavo!
- Ta jes' poludeo? - ucutkuju ga i zapusavaju mu usta, a on se otima.
- Ta, zapevacu ja, ma mi sta bilo! - veli Gaja, pa se tek iznenada prodera koliko ga grlo donosi i nastavi:
Krascu vrance, -
makar vuko lance;
bedevije, -
ma dopo robije...


VI

U tom i pas zalaja silno u avliji i poleti podrumu, i uzbuni sve po kuci.
I domacin se probudio. Skocio i Glisa bojtar; i oba, onako bunovni, poletese u avliju s gvozdenim vilama. Iz podruma se cula larma.
Obojica poletese podrumu.
U podrumu prepiranje neko.
Cuje se samo Gajino: "Ta, zapevacu ja!... Ta 'di bi bilo veselje bez pesme!" Cuju se glasovi i one dvojice: "Ta jesi li lud?... Nemoj da budis gazda-Gecu; umoran je covek! - Ta to nije lepo!"
- A, ta ne idem vise ja s balavcima na ovaki poso! - huce Groznica.
Gazda Geca, onako bunovan, ne moze da se razabere. Misli da su ovo neki od sinocnih gostiju, pa se izvinjava sto nije mogao vise da pije, nego ih ostavio tako same. A oni mu prastaju; vele: "Svoji smo", pa mu ne zameraju.
- A otkud vi tu? Valj'da od sinoc?! - pita ih gazda Geca.
- Jest, bas onda! - veli Groznica. - Zadrzali se malo... eto tako!...
Gleda ih opet bunovni gazda, i priseca se. I sluga mu Glisa se ne seca da ih je zvao, a, opet, ne izgledaju mu ni na lopove, jer su vedra lica i zadovoljni. Gleda ih gazda Geca; seca se dobro da nisu na najboljem glazu u selu ali, opet, izgledaju mu isuvise bezbrizni za lopove. Cudi se koji je to djavo.
- Idi brze vrati dzakove na njihovo mesto! - sanu Groznica Veresiji - Brze dok su jos mamurni! Ne boj se! Nece biti stete!... Platice to nama Banacani!...
Zatim predjose na privatne stvari. Hvalise gazda-Gecino vino, a ovaj im samo blagodari na komplimentima.
- A da niste vi onako dosli? - pita im posle duze pauze gazda Geca pola u sali.
- A, sacuvaj boze! - umesa se Provlak. - Mi s Banatom radimo.
- A, ne daj boze, gazda-Geco! Kad bi bilo istina zasto nas bede, mi bi to radili samo preko Tise. Taki nasi Bacvani - sto reko Gaja - samo s Banatom rade!... Ne daj boze od nas sprama vas tako stogodj! - umiruje ga Groznica mirne savesti, jer se Veresija vec bio vratio. - Nego zatekli se od sinoc... videli svecu u podrumu, pa culi veselje u kuci... da prostite... i, nezvani, usli... E, a sad da idemo! Eno i gajdasa! Bas dobro! Ko porucen... On je valjda pratio svu noc gospodin-notarosa, koji se vraca s vizitacije, pa je pun banaka ko pas buva - veli Groznica.
- E 'ajmo ljudi! - zuri ih Veresija. - Da ne izgubimo gajdasa!... Bar ce nas lepo otpratiti do kuce.
- Pa, zbogom, gazda, i fala vam! - vele oni. - Vi ste, gazda-Geco, jedna prava sirotinjska majka... Nikad vam ovo necemo zaboraviti. Bog vam platio i na ovom i na onom svetu.
A zatim se digose i odose praceni zacudjenim pogledima gazda-Gece, koji jos nikako nije znao sta da misli o ovome. Ali ipak je dobro razbudio dremljivog Glisu, koji izvesno odsad nece zaboraviti da nocu ostavi nezakljucan podrum.
I Proka bokter se hteo pokazati revnostan, te dotrcao i digao sa sokaka uzasnu larmu kad je video gazdu i slugu s vilama. Posle se vec i on umirio.
Kad su izasli ovi, on ih doceka na sokaku.
- Sta je bilo? - zapita Proka tiho Groznicu.
- Nista, a moglo je biti svasta...
- Daklem, propo vam dan, - 'ocu reci noc? - veli Proka. - Steta!...
- Ne laj! - veli mu Groznica.
- Dakle nista od tala? - pita Proka.
- Dobices kad oberem ku'ruz... - odgovara mu ironicno Aca Groznica.
Stigose gajdasa i odose zagrljeni u pratnji njegovoj hvaleci pamet Ace Groznice, koji ume druzinu iz svakog skripca da izvuce.
- Ti si moj ucitelj, Aco Groznico! - hvali ga Gaja Provlak batrgajuci se. - Moj jedan ucitelj. Po tebi i tvojoj pameti prati nas, eto, gajdas, a po mojoj pameti pratili bi nas hadnadji i kisbirovi, i onaj pusta-komesar!
Pa zapeva:
Ne bojim se ni Vla' ni Madjara,
vec se bojim pusta-komesara!...
Koji ruke stranjgom natrag veze,
stranjgom steze, nadzakom doteze!