|
|
|
Mara
Ðorđević
(1916-2003) |
|
|
- Marine
kosovske pesme iz Pančeva
- Saša
Janoš
-
-
Značajne stranice u istoriji pevanja na Radio
Beogradu, kao i u istoriji narodne muzike uopšte, velikim
slovima ispisala je velika Mara Ðorđević. Rođena je 31.
januara 1916. godine u Odabeštu (Rumunija), gde su joj roditelji
bili na privremenom radu. Leta iste godine umro joj je otac, a
majka se s njom i sinom Jovanom vratila u rodno Tetovo
(Makedonija). Odrastajući u izrazito muzikalnoj porodici Mara se
susrela s pesmom u najranijem detinjstvu, slušajući priče o ocu
koji je bio odličan pevač, a stariji Tetovci pamtili su i dedu
kao takođe vrlo muzikalnog. Mara je uvek i rado pevala ne samo
na porodičnim slavljima već i po Tetovu, gde god bi je zvali.
Većinu pesama naučila je od starog tetovskog pevača Noneta
Grnčara, a neke i od majke i tetke. Kada je završila malu
maturu, želela je da postane učiteljica. Prošla je lekarski
pregled, ali nije položila prijemni ispit iz muzičkog s
obrazloženjem profesora Stevana
Šijačkog da "nema dovoljno
razvijen sluh". Završila je krojački zanat i 1934. godine udala
se za učitelja Slobodana
Ðorđevića, koji je bio na službi u
Tetovu, i tu su im se rodili sinovi Dragiša i Vojislav.
-
Po osnivanju Radio Skoplja (januar 1941) bila je raspisana
audicija za pevače i Mara se, po nagovoru starijih
članova
porodice, prijavila. Od 85 kandidata, primljena je kao jedina
pevačica. Ovog puta isti onaj profesor
Šijački bio je oduševljen
njenim glasom i pesmom. Kada ga je podsetila ko je, rekao joj
je: "E, dete moje. Onda nisi imala sluh, a sada ti se sluh
razvio". Međutim, na Radio Skoplju pevala je veoma kratko jer
je ubrzo počeo Drugi svetski rat, pa je radio-stanica bila
zatvorena. Tokom rata Mara nikada i nigde nije pevala. Kad se
rat završio, njen suprug dobio je službu u Prištini, gde je
porodica živela od avgusta 1945. do decembra 1950. godine. Mara
se priključila KUD-u "Radnički" kao solista i
član hora, gde je
pored tetovskih pevala i kosovske pesme, koje je učila od
starijih žitelja u Prištini, a zbog sličnosti, odmah ih je
zavolela. Ubrzo po otvaranju Radio Prištine (1946) postala je
solista i ovog radija. Prelomni trenutak u karijeri bila joj je
turneja "Radničkog" po Istri (1947). Organizator Sava Bugarčić,
tadašnji direktor "Putnika", oduševljen njenim pevanjem i do
tada nedovoljno poznatim repertoarom, o njoj je obavestio Radio
Beograd, na kome do tada nije bilo pevača s Kosova (ne
računajući studentkinju etnomuzikologije Nadu Patrnogić iz
Prizrena koja je pevala povremeno i iz hobija). Leta 1947.
godine muzički urednici Radio Beograda poslali su joj poziv za
audiciju, koju je položila i oduševila
članove komisije:
Vlastimira Pavlovića Carevca, Maksu Popova, Boru Ilića i
Ðorđa
Karaklajića. Posle samo nedelju dana bila je zakazana emisija i
Mara je s Carevcem zapevala "uživo" ispred mikrofona Radio
Beograda. Do 1950. godine, kada je njen suprug Slobodan dobio
posao u Pančevu, paralelno je pevala na Radio Prištini i Radio
Beogradu. Nakon preseljenja u Pančevo, gde je
živela do kraja
života, postala je stalni solista Radio Beograda i dobila status
"radio-pevača I A klase". Nastupala je s Carevcem, a po
osnivanju seksteta Dušana Radetića, koji je imao jaku ritmičku
sekciju pogodnu za kosovske pesme, muzički uredici odlučili su
da bude prvi pevač koga
će sekstet pratiti. Posle ukidanja
Rezolucije Informbiroa (1956) Mara je s grupom najboljih
radio-pevača gostovala mesec dana u Bugarskoj. Turneja je
ponovljena nakon dve godine i to su jedine strane turneje na
kojima je učestvovala. Pored nastupa u tadašnjoj SFRJ, u društvu
kolega nastupala je i u Pančevu, najčešće u bašti Vajfertove
pivare i nekadašnjem restoranu "Slavina".
-
Sve trajne snimke u Radio Beogradu Mara je snimila od 1956. do
1969. godine. Prvu ploču, grafitno-lomljivu, snimila je za
zagrebački "Jugoton" 1952. godine, a ubrzo zatim još jednu. PGP
RTB izdao je samo dve singl ploče, ali se 2000. godine pojavio i
njen CD. Udruženje estradnih umetnika Srbije i Jugoslavije 1971.
godine priznalo joj je pevački radni staž na radio-stanicama u
Skoplju, Prištini i Beogradu. Otišla je u penziju i tu bi priča
o pevačkoj karijeri mogla biti završena. Međutim, za pravog
pevača ne postoji penzija. Nasa sugrađanka Mara tada je pevala
za sebe i one koji je vole. Događalo se da dok
šeta s društvom
uveče,
čim
čuje tamburaše u restoranu "Park", uđe i bez ikakve
probe, krajnje spontano, po pola sata peva na opšte zadovoljstvo
i muzičara i gostiju.
Često je pevala i u Klubu prosvetnih
radnika, gde je njen suprug svirao prim i gitaru. Za svoj rad
nikada nije dobila nijedno priznanje, ni od Radio Beograda ni od
Radio Prištine. Mara
Ðorđević napustila nas je zauvek 22.
januara 2003. godine, u 87. godini. Ostale su pesme "Oj,
golube", "Srce mi boluje", "Karanfil se na put sprema", "Beli
lice Prizrenka devojka" i mnoge druge, koje
čuvaju sećanje na
ovu veliku umetnicu. Pesme koje je proslavila i zbog kojih je
bila i ostala neponovljiva. Nažalost, niko u Pančevu do danas se
nije setio da u znak sećanja na nju i u znak zahvalnosti neka od
ulica ponese njeno ime, kada već za
života nije bila proglasena
zaslužnom građankom ovoga grada.
-
- (Pančevac
#4244, 08.05.2008. godine)
-
- Poslušajte:
|
|
|
