|
Zdravo, svete bledi ko
zimski dan
u strahu.
Još
je veseo narod jedan
u krvi, pepelu i prahu.
Vijaj oblake proletne,
rumene,
pitaj ih za raj.
Ne treba nam
žena kad cveta, ni
kad vene.
Ne bacamo decu u zvezdan
beskraj.
Za naša
srca ništa
nije dosta.
Za naša
srca ništa
ne osta.
Dok jedan od nas na zemlji
diše:
da nijedan vrat ne zamiriše.
Da
živi groblje!
Jedino lepo,
čisto i verno.
Da
živi kamen i ruševine!
Prokleto
što cveta u visine.
Mi smo za smrt!
|
