|
Ja videh Troju, i videh sve.
More, i obale gde lotos zre,
i vratih se, bled, i sam.
Na Itaki i ja bih da ubijam,
al kad se ne sme,
bar da zapevam
malo nove pesme.
U kući
mi je pijanka, i blud,
a tužan
je
život na svetu, svud
-
izuzev optimiste!
Ja nisam pevač
prodanih prava,
ni laskalo otmenih krava.
Ja pevam tužnima:
da tuga od svega oslobađa.
Nisam patriotska tribina.
Nit marim za slavu Poetika.
Neću
da preskočim
Krležu,
ni
Ðurčina
niti da budem narodna dika.
Sudbina mi je stara,
a stihovi malo novi.
Ali: ili nam
život nešto
novo nosi,
a duša
nam znači
jedan stepen više,
nebu,
što visoko, zvezdano,
miriše,
il nek i nas, i pesme, i
Itaku, i sve,
đavo nosi.
U zbirci Lirika Itake,
1919.
|
