|
U po burne crne noći
Feruz-paša
iz sna skoči.
Žižak
drkće,
k'o da
čita
stravu sanka s bleda lica.
Feruz-paša
kadu pita:
Kamo ključi
od tamnica?...
Tri godine kako trunu -
oh, hajdučki
pep'o kleti!
Pa još
ni sad mira nema, -
u san dođe
da mi preti!
"Nemoj, ago, nemoj noću
silaziti u tamnice,
sutra
ćemo poslat Muja
da pokopa kosti njine!"
Hahahaha, babo moja,
ni
živih se nisam boja,
dok su bili za užasa,
a nekmoli mrtvih pasa.
Moram ići
da ih vidim
kako leže
na trulištu,
da ih pitam
što me zovu,
što me traže,
što me ištu!
-
Uze
žižak,
- zraka drkće
na pašinom
bledom licu, -
zarđana
brava
škripnu -
on se spusti u tamnicu.
U tamnici, lednoj stravi,
gde jakrepe memla davi,
gde se groze hladne guje
kad se sete nekih muka, -
onde sede tri kostura,
tri kostura od hajduka.
Ili sede, il' se samo
Feruz-paši
tako stvara,
pred njima su na kamenu,
ka na stolu, tri pehara.
Progovara hajduk prvi:
Evo, pašo,
pehar krvi!
Imao sam vernu ljubu -
kad me pokri ova tama,
ostala je jadna sama -
nije sama... mač
u ruci,
pa povika: Gde ste, vuci?
Tako stiže
do tvog dvora,
puče
puška
odozgora,
probi srce jadne
žene -
evo pehar krvi njene!
Krasno j' vino, puna j'
čaša,
-
nazdravi mi, Feruz-paša!
Sama s' ruka paši
diže,
sama noga kroči
blize.
Pehar popi, ciknu muka,
ciknu paša
- a te kosti
smejaše
se... "Bog da prosti!"
Progovara hajduk drugi:
Kad sam dop'o ovog groba,
pitala te majka moja:
Pošto
ćeš
mi prodat roba?
A ti reče:
Tri tovara.
A sirota majka stara
znojila se danju, noću,
nit je jela, nit je pila,
dok krvavim nije znojem
tri tovara izmučila.
Kad ti sinoć
blago dade,
ti se, pašo,
smejat stade:
To je, bako, tek za hranu;
tvoj je sinak junak bio,
ako j' um'o kamen gristi,
mora da se ugojio!
Svisnula je majka moja -
ovaj pehar pun je vina
krvavoga njenog znoja!
Krasno j' vino, puna j'
čaša
-
nazdravi mi, Feruz-paša!
Sama s' ruka paši
diže,
sama noga kroči
blize,
pehar popi, ciknu muka,
ciknu paša
- a te kosti
smejaše
se... "Bog da prosti!"
Progovara hajduk treći:
Kad sam dop'o ovih tmina,
imao sam u gorici
nedorasla, slaba sina.
Htelo dete pušku
dići,
puška
teška,
slabe ruke, -
poče
jadno suze ronit
što ne može
u hajduke.
Plakalo je, gladno,
žedno
što mu babo ovde
trune,
plakalo je, pa je svislo, -
evo
čaše
suza pune! -
Krasno j' vino, puna j'
čaša,
-
nazdravi mi, Feruz-paša!
Sama s' ruka paši
diže,
sama noga kroči
blize,
pehar popi, ciknu muka,
mrtav pade do hajduka,
mrtav pade - a te kosti
smejaše
se... "Bog da prosti!"
(1866)
|
