|
Tamo daleko
O, zar je morala doć
ta tužna,
nesrećna noć,
kada si, dragane moj,
otiš'o
u krvav boj?
Tamo daleko,
daleko od mora,
tamo je selo moje,
tamo je Srbija.
Tamo daleko,
gde cveta limun
žut,
tamo je srpskoj vojsci
jedini bio put.
Tamo daleko,
gde cveta beli krin,
tamo su živote
dali
i otac i njegov sin.
Bez otadžbine,
na Krfu živeh
ja,
ali sam uvek klic'o:
Živela
Srbija!
|
