Samson Černov

Ako prelistamo fotografije, razglednice ili ilustracije iz vremena balkanskih i Prvog svetskog rata, s motivima iz Srbije ili srpske vojske, srešćemo imena srpskih ratnih fotografa i ratnih slikara, pre svih Riste Marjanovića, a onda i vojnog sveštenika Riste Šukovića ili Vladimira Becića.
Ređe ćemo sresti ispisano ime Samsona Černova koji je snimio, možda, najviše fotografija, izradio veliki broj umetničkih slika i snimio nekoliko dokumentarnih filmova. Za ime ovog Rusa ponekad se vezuju protivurečni podaci koji nam ne dozvoljavaju da sa sigurnošću celovito sagledamo njegov život, obim i vrednost dela i zasluge koje ima za naš narod.
Pre izvesnog vremena došli smo do intervjua koji je Černov 1918. godine dao novinaru "Njujork tajmsa", u kome se razjašnjavaju najmanje dve nedoumice: kad je Černov rođen i kako je došao u Srbiju.
U tom intervjuu on napominje da je sa sedamnaest godina, kao dobrovoljac, pristupio ruskoj vojsci u Rusko-japanskom ratu. Ako znamo da je ovaj rat počeo u februaru 1904, a okončao se u septembru 1905. godine, možemo da pretpostavimo da je Samson Černov rođen oko 1887. godine.
Na istom mestu Černov izjavljuje da je u Srbiju prispeo kao dvadesetpetogodišnjak, 1912. godine, da bi bio ratni dopisnik ruskih listova "Novoje vremja" (dnevni list) i "Ruskoje slovo" (mesečnik). Po svoj prilici kod nas je stigao iz Pariza, pa pretpostavljamo da je, pre nego što je upućen na Balkan, bio dopisnik ovih ruskih listova iz Francuske. Po podacima kojima je raspolagao šef srpske obaveštajne službe Dragutin Dimitrijević Apis, Černov je u Rusiji imao porodicu, suprugu i decu.

Po frontovima

Na osnovu fotografija s fronta zaključujemo da se Černov u Srbiji obreo na samom početku Prvog balkanskog rata. Izgleda da je sklopio ugovor s francuskim izdavačima, te su njegove fotografije objavljene i u pariskom "Ilustrasionu". Nije stigao ni da ode iz Srbije, a već je počeo i Drugi balkanski rat. Snimao je velike napore srpske vojske i naroda, kao i posledice bugarskih zločina.
Osim nesporne fotografske veštine, Černov je imao i drugu, ređu osobinu da svoje fotografije sredi i složi kao priču, te da ih izloži javnosti. Sa 400-500 fotografija iz balkanskih ratova Černov je, u avgustu 1913. godine, priredio izložbu u beogradskom Oficirskom domu (danas je u toj zgradi Studentski kulturni centar). Biće da su to fotografije koje se danas čuvaju u Arhivu Srbije u Beogradu, složene u četiri albuma.
Međutim, izgleda da to nije bila prva izložba ovih fotografija, jer ondašnje beogradske novine pišu da su se u lepotu Černovljevih fotografija uverili i Englezi, što navodi na pomisao da je pre ove priređena i izložba u Londonu. U novembru iste godine, Černov drži predavanje i u Parizu, gde verovatno izlaže neke od svojih snimaka.
U proleće 1914. godine, u Petrogradu, u uglednom hotelu "Astorija", on je pored fotografija, izložio i slike u ulju širine od jednog do dva metra. Černov je svoje fotografije iskoristio kao predloške za velike uljane slike. Miroslav Spalajković, poslanik Srbije u Rusiji, izvestio je vladu: "Većina ovdašnjih boljih umetnika razgledala je ove radove, i našli su da ove slike po svojoj sadržini predstavljaju retku vrednost, a po svom umetničkom uspehu idu uz radove ruskog slikara Vereščagina."
Samson Černov se kao dopisnik iz Srbije pojavio ponovo neposredno posle Sarajevskog atentata. Po otpočinjanju ratnih dejstava u Prvom svetskom ratu, Černov - zajedno s Francuzom Anrijem Barbisom - dobija automobil i vozača da bi mogli uspešnije da obavljaju svoju dužnost.
Međutim, u septembru 1914. godine, Vrhovna komanda srpske vojske priključuje ga filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića, vlasnika bioskopa "Kasina", koja snima događaje na frontu prema Savi, razrušeni Šabac, prelazak srpske vojske preko Save i dejstva u Sremu, kao i austrijsko razaranje Beograda. Uporedo, Černov i dalje snima fotoaparatom.

Važna izložba

Nije napustio Srbiju ni posle sloma 1915. godine i povlačenja prema Albaniji. Zajedno s vojskom i narodom prošao je albansku golgotu, i na tom putu napravio najdramatičnije snimke bezgranične snežne beline i usamljenih srpskih vojnika koji se bore sa hladnoćom, glađu i neprijateljem.
Sam Nikola Pašić, predsednik srpske vlade, na Krfu je odlučio da Samsona Černova pošalje u Evropu, da tamo pronosi istinu o hrabrosti i patnjama srpske vojske i naroda. Iako je i Rista Marjanović služio istom cilju, Pašić je smatrao da će Francuzima i Englezima biti uverljivija priča koju im donosi neko ko nije Srbin, kao neutralan svedok. Isto tako je kasnije svedočio i dr. Rudolf Arčibald Rajs.
Černov se potrudio da to poverenje i opravda. U Galeriji Kraljevskog instituta u Londonu je, 5. juna 1916. godine, otvorena izložba fotografija i akvarela s motivima iz srpskih ratova od 1912. do 1915. godine. Izložbu je otvorio ruski veliki knez Mihail Mihailović Romanov, stric cara Nikolaja II, a bili su prisutni svi ambasadori savezničkih država. S Krfa je došao i Nikola Pašić.
Autor izložbe, Černov, više od sat i po svedočio je o borbi srpskog naroda za oslobođenje od Turaka i odbrani od Austrijanaca i Nemaca. Preko šest stotina zvanica ćutke je i sa saučešćem odslušalo potresnu priču. Sutradan su sve ugledne engleske novine objavile prikaze izložbe. Novinar "Ivning njuza" prikaz je završio rečima: "Englezi, ne treba da se plašite tih mračnih boja. Idite da vidite kako se jedan narod sjajno borio i kako se i mi moramo boriti da ne bismo dočekali sudbinu ovog slavnog, herojskog naroda."
Izložba je bila otvorena do avgusta. Poseta je bila velika, a tiraž kataloga, albuma s dvadesetak odabranih fotografija štampanih kao razglednice, morao je da bude doštampavan. Međutim, Černov nije ostao u Londonu.
Već u julu 1916. godine vratio se na Krf. Tamo je učinio poseban gest. Rođen u ruskoj jevrejskoj porodici, poželeo je da Srbima bude još bliži. Izrazio je želju da krštenjem postane pravoslavac. Za krštenog kuma odabrao je generala Božidara Terzića, ministra vojnog, i na krštenju, 16. jula 1916. godine, dobio ime srpskog regenta Aleksandra.

U uniformi kapetana

Tako se okončalo jedno razdoblje u istoriji Srba i životu Samsona Černova. Srpska vojska se na Krfu, Tunisu i Francuskoj oporavila i prešla na Solunski front, gde je sledeće dve godine, zajedno sa saveznicima, uporno tukla Austrijance, Nemce i Bugare. Samson Černov ostao je bez otadžbine, 1917. godine se u Rusiji dogodila revolucija a on, kao pristalica "belih", nije mogao da se vrati kući. Zato je za svoju domovinu odabrao Francusku i primio je francusko državljanstvo.

"Kako Srbi ostavljaju svoje domove" - fotografija iz Muzeja primenjene umetnosti

Međutim, niti je on zaboravio Srbiju, niti je Pašić zaboravio njega. Pred kraj rata, Pašić šalje Černova u Ameriku. U martu 1918. godine izlaže fotografije i akvarele u Njujorku, u "Grand central palasu". Opet drži predavanja, a 17. marta "Njujork tajms" na celoj strani objavljuje intervju s njim. I opet Černov malo govori o sebi, a mnogo o srpskom narodu kome je neophodna pomoć, o starom srpskom kralju Petru I Karađorđeviću i o hrabroj srpskoj vojsci koja krvari na obroncima makedonskih planina.
Neko vreme se zadržao u Sjedinjenim Američkim Državama. Za sve vreme boravka nosio je uniformu kapetana srpske vojske. Tako ga oslovljavaju u pomenutom intervjuu, a tako beleže i časopisi iz unutrašnjosti, kad ga pominju kao darodavca fotografija za neke biblioteke i društva.
Po završetku rata, aprila 1919. godine, Černov u Parizu drži seriju predavanja o Srbima i njihovoj borbi, baš u vreme kad se vrše pripreme za održavanje mirnovih pregovora između zaraćenih strana. Ovaj ruski fotograf i slikar bio je rečitiji i bolji predstavnik Srba u svetu od mnogih državnih zvaničnika. Ali, izgleda da su ga Srbi zaboravili, kao što su zaboravili i Arčibalda Rajsa.
Nigde se u srpskim istorijama ne pominje Aleksandar Samson Černov, osim ponekad u istoriji srpske fotografije i filma. Zvanično, nije poznato šta se s njim dogodilo posle 1919. godine.

Milorad Jovanović

(Politikin Zabavnik, broj 3069, 2010. godine)

ALBUM SRPSKIH FOTOGRAFIJA 1912-1916