|
Noć bez neba, noć jesenja; a
kroz tamu
ide, mili sumaglica, vlaga
hladna,
zemlja mokra i crni se k'o
strast gladna.
Gde-gde samo suve senke
golih grana
k'o kosturi od života,
mrtvih dana.
Svuda zemlja; vidik pao.
Vlažna tama
po zvucima, preko mira, leži,
spava.
I tišina u dolini zaborava
mirno trune. Nigde ničeg što
se budi.
Sumaglica. Noć bez neba.
Pokrov studi.
|
