|
Skladovi idu do bezvučne
jave
jekova zvonkih zagrljeni val
Glasova reskih razgolićen
sev.
Zapleti teže
ka bunovnom trzaju
Kad otpočinje
okvir da se lomi
I nije vlastan ni
čovek ni bog
Već
divljih slutnji besomučni
ples.
Misli se stiču
kao razjarena jata
Što nose zvezdan
razbuktali brod
Do onog
časa bezdanih gorčina
Kad svetlost nije ni pomoć
ni spas
Kad u vrhovnoj svireposti
bleska
Utrne umlje i pradrevni broj.
|
