|
1841 - rodio se 31. januara,
"na Tri jerarha, u ponoći",
u Kovilju, u Bačkoj,
od oca Petra, graničarskog
podoficira, i matere
Hristine, iz ugledne trgovačke
kuće
Jovanovića.
1851 - otac ga, posle završene
osnovne
škole u Kovilju,
odvodi u pančevačku
nemačku
realku, gde svršava
dva razreda.
1852 - u jesen upisuje se u
III razred novosadske
gimnazije, gde mu je
nastanik Jovan
Ðorđević.
1855 - u jesen odlazi u
Budim, gde svršava
nemačku
višu
gimnaziju i polaže
maturu 1859, upisuje se na
pravni fakultet u Pešti.
1863 - 30. decembra određuju
se referenti za njegova
Maksima Crnojevića,
podnesenog Matici srpskoj.
1864 - u leto organizuje u
Novom Sadu proslavu
tristagodišnjice
Šekspira.
1866 - 15. maja polaže
doktorat prava i postaje
profesor na novosadskoj
gimnaziji.
1867 - putuje na svetsku
izložbu
u Pariz, potom na
sveslovensku etnografsku
izložbu
u Moskvu; izabran za velikog
beležnika
novosadskog magistrata, u
kojem
će služiti
pet godina (do maja 1872).
1869 - putuje u Prag, na
otvaranje
češkog
narodnog pozorišta;
kratko vreme pritvoren u Pešti,
zbog tobožnjeg
učešća
u zaveri protiv kneza
Mihaila.
1871 - septembra učestvuje
na izradi ustava Društva
za oslobođenje
i ujedinjenje srpsko; prvi
boravak na Cetinju.
1872 - avgusta uhapšen
u N. Sadu i proveo pet
meseci u peštanskom
istražnom
zatvoru, denunciran od
političkih
protivnika.
1873 - izabran za srpskog
poslanika u peštanski
Parlamenat,
čiji je
član do god. 1876.
1876 - pritvoren zbog optužbe
da je vrbovao dobrovoljce za
Srbiju.
1878 - sekretar Jovana Ristića
na berlinskom kongresu.
1880 - marta stupa u službu
Ministarstva inostranih
poslova u Beogradu,
postavljen za sekretara
srpskog poslanstva u
Petrogradu, gde ostaje samo
četiri meseca, vraća
se u Beograd.
1881 - oktobra preuzima
uredništvo
Srpske nezavisnosti, organa
liberalne stranke, i uređuje
ga do oktobra 1883; po
izbijanju timočke
bune, prelazi u Zemun i zimu
provodi u Subotici, kod
prijatelja.
1884 - na poziv kneza Nikole
odlazi na Cetinje, gde
ostaje do aprila 1891.
1891 - vraća
se u zavičaj,
živi u Novom Sadu i
Krušedolu.
1895 - u jesen
ženi se Julijanom
Palanački,
i od tada
živi u Somboru.
1909 - 3. juna završava
svoju poslednju pesmu
Santa Maria della Salute.
1910 - u petak, 9. decembra
ujutru, umire u jednom bečkom
sanatorijumu; sahranjen na
somborskom groblju.
|
