K O D   K I C O A

Kod kicoa

 
* ♫ U ranu zoru
Revijski orkestar RTB
Dirigent Ilija Genić
 
Beograde, dobro jutro
Duko Radovi
ć
  Sa vrha Beograđanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala Beograđanima dnevna doza Duka Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru, zoru kad svane dan".
   Beograđani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.
   Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duko Radović. Samo je dezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da naruavaju tu svečanu atmosferu kada Duko govori novi aforizam.
   Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.
   I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duka da bi nam due trajao.
   Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...

 
Pod jedan vodoravno je i ovog jutra - Sava.
Pod jedan uspravno - Palata Beograd, iz koje vas pozdravljamo.
 
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, moe smatrati da je za danas dovoljno postigao u ivotu.
 
Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su poli.
 
Nema ivota na Mesecu, nema na Marsu. Onolika Venera, pa i na njoj pusto. A na Vodovcu kukuriče petao, pozno jesenje cveće otvorilo oči, probuđena deca plaču, neko se negde zakaljao... Kad biste pričali nekom u vasioni, ne bi vam verovao: na Vodovcu ima ivota, lepog, malog, skromnog, ali pravog.
 
Ono to ste sanjali bio je san.
A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, sunčani dan.
Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hoćete.
Ako nećete - daleko vam lepa kuća. Na Petlovom brdu ili jo dalje.
 
Budite lepi i vedri kao ovo jutro. Izdrite tako koliko moete.
Smračite se, ako morate, tek kad se dan smrači.
Budite logični: bolje je da vam bude lepo nego runo.
 
Obećajte sebi da se danas nećete nervirati, bez obzira na to ta vam se dogodi.
Pa tek ako vam se ba nita ne dogodi, moete se zbog toga večeras malo iznervirati.
 
Vreme je za slatko i vodu koji se jo uvek slue samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.
 
Kao i svakog jutra, prvo su ustali oni koji vas greju, pa oni koji vas voze, pa oni koji vas hrane... i tek poto je sve bilo spremno, zamoljeni ste da ustanete i vi.
 
Ne znam kako vas greju ovog jutra, ali treba razumeti i te ljude iz toplana: kad pomisle koga sve treba da greju, ne radi im se. Prosvetni radnici im muče decu, kod lekara nikako da dođu na red, trgovci ih deru, milicioneri im uzimaju meru. A zbog jednog ili dva čestita čoveka ne vredi paliti toliku vatru.
 
Najvaniji pogoni drutva rade na viski.
Manje vani na vinjak.
A neposredna proizvodnja radi na brlju i pivo.
 
Mnogi beogradski pogoni rade na burek. Nekoliko hiljada kurira krenulo je da obezbedi tih nekoliko kritičnih tona bureka. Vruć burek izaziva vedra raspoloenja, pa će beogradska privreda, uz viceve i podrigivanje, zabeleiti novi skok.
 
Oni koji nemaju ni kole ni kvalifikacija prvi se ujutru bude i ure da zauzmu kakve-takve poloaje.
 
Kancelarije se polako pune. Otvaraju se fioke i rolo-ormani, podmazuju zumbe, popravljaju gajtani od reoa. Kad proradi ona ljuta administracija, imaće privreda da se pui.
 
Pred alterima Zavoda za zapoljavanje neko je i ovog jutra poranio i peva: Ima dana kada ne znam ta da radim... Ganute slubenice lepe mu na čelo preporuke i adrese umesto hiljadarki.
 
Uniformisani čobani Gradskog saobraćajnog preduzeća isterali su stada automobila na beogradske trgove.
 
Čuvajte se na peačkim prelazima.
Ima vozača kojima je dojadio ivot, samo jo ne znaju čiji.
 
Jutros budale pretiču idiote, jer ispred idiota nekim kretenima ne rade stop-svetla.
 
Ako jo niste otplatili kola, mislite malo i na vae jadne irante.
Nemojte ih dovoditi u nepriliku da ne znaju da li da vie ale vas ili sebe.
 
Iznervira vas ena, pa pravite gluposti i greke u saobraćaju.
Onda naiđete na milicionera, koga je takođe iznervirala ena, i on vam oduzme vozačku dozvolu.
 
Za ljubav je vana i neophodna ona lepa i slatka glupost.
A za brak se trai ona odvratna i surova pamet.
 
Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz oteavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta. to je vie vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi dra. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nametenim i dobro zagrejanim stanovima.
 
Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
 
Tako je malo ljubavi među ljudima.
Ko ume da voli, ne bi trebalo nita drugo da radi.
 
Da li je ljubav bolest? Jeste, ali neprelazna.
Moete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.
 
Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova ena.
 
Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je počelo.
Postala vam je ena i od tada vie ne zna gde su joj ona igla i konac.
 
Izbegavajući jednu enu, postali ste mu druge.
Mnoge ene su tako, neočekivano i nezaslueno, dole do tuđih mueva.
 
 Sve vam u braku i kući kripi ali biste mogli da podmaete bar vrata.
Kad čujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i uasa.
 
ena treba da je ena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muevi mogu postati mukarci.
 
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu.
Deca su bezobrazna i nezahvalna.
 
Ne ljutite se na svoju decu. Ona se najpre rađaju kao posledica vaih gluposti, a tek onda postaju uzrok vaih nesreća.
 
Volimo decu i kad su kriva, jer će ih ivot kanjavati i kad nisu.
 
Čim očevi počnu da pričaju kako je bilo, deca znaju kako će biti.
 
Deco, ako vam je otac doao jutros umesto sinoć, evo vam razbrajalice kojom ćete ga malo razonoditi: ECI-PECI-PEC, JA SAM MALI ZEC, TI SI MALA PROPALICA, ECI-PECI-PEC!
 
Teko je biti dete i biti dobar.
Lake je biti star i razumeti decu.
 
Dva dana nećete raditi i mogli biste natenane da vaspitavate svoju decu.
Ima roditelja koji to rade samo kad su u gostima ili kad imaju goste.
 
Lake bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo ui, a ne i oči.
 
Ne vaspitavajte decu ako ne umete.
Bolje je biti nevaspitan nego loe vaspitan.
 
Ko voli svoje dete ne moe imati srca da ga i vaspitava.
 
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
 
Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
 
Jedno upozorenje roditeljima: Ako vi budete tukli svoju decu, ona ce tući vae unuke.
 
Deco, moete misliti kakav je ivot, kad je od kolevke pa do groba najlepe đačko doba.
 
Bivi loi đaci daju jedinice sadanjim loim đacima,
a najgori ih grde i biju kod kuće.
 
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku:
Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!
 
Posle sinoćnih roditeljskih sastanaka ponovo se postavilo pitanje: da li je vaspitanje umni ili manuelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. Neka svako vaspitava onim čime raspolae.
 
Danas će se profesori iskidati od smeha.
Niko ne ume biti duhovit kao đak koji ne zna.
 
Danas će deca ponovo biti vraćena roditeljima.
kola se umorila, ne zna ta vie da im radi.
ta li će biti sa jadnim malim polufabrikantima?
Da li i u provinciji i na selu jo rade oni stari, dobri pogoni za finalizaciju i finu doradu dece?
 
Čovek se uči dok je iv.
Najvie bi mogao naučiti od smrti, ali je tada obično kasno.
 
Lepo je biti mlad ali nije mali uspeh ni ostariti.
 
Juče je Konjarnikom protrčalo malo, čisto i rumeno prase.
Pobeglo je sa nečije trpeze. U poslednjem trenutku.
San svakog praseta je da umre kao svinja.
 
Noćas je neko na Slaviji izgubio novčanik.
Rano jutros neko ga je naao, otvorio i sa ogorčenjem pljunuo u njega. Bio je prazan.
Neko ima tu sreću da izgubi prazan novčanik, a neko nesreću da ba takav novčanik nađe.
 
Nasmeite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine.
Oprostite ivotu i svetu to nisu savreni.
 
Pre nego to popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepi kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.
 
Evo jednog malog ivotnog lukavstva. Preporučujemo ga pre svega kukavicama.
Ne nadajte se ničemu u ivotu pa ćete uvek dobiti vie nego to ste se nadali.
 
Borimo se za dostojanstvo i visok nivo svog nezadovoljstva.
Sramota je čime sve ljudi mogu biti nezadovoljni.
 
Znate kada će biti reen va problem?
Ako ne umrete - nikada.
 
Pre nego to krenete da traite sreću, proverite - moda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
 
Da smo bili srećni, shvatićemo tek kad nam se dogodi kakva nesreća.
Vrednost i vanost zdravlja otkrićemo tek kad se razbolimo.
Mi umemo ili da elimo sreću ili da je se sećamo.
 
Nikome se nita ne moe dokazati.
Svako je i srećan i nesrećan samo po svom miljenju.
 
Kako postati srećan ili bar spokojan?
Pitajte one koji ispred samousluga piju pivo. Oni najvie na to liče.
 
Nije teko biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije.
Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola. Nesreća je veći porok.
 
Čovek koji pije lake će naći druga nego onaj koji ne pije.
Poroci odravaju veze među ljudima, a vrline ih kvare i kidaju.
 
ta li rade oni nai u Zooloskom vrtu?
Moda misle kako smo mi uspeli u ivotu, a kako su oni ostali tamo gde su i bili.
 
Na dnu Karaburme postoji i ivi malo divlje naselje građeno na đubretu i od đubreta. Za ivot je potrebno malo. Za nesrećan ivot trai se mnogo vie.
 
Sedimo, odmaramo se i razmiljamo.
ivot nam je preopiran.
Mnoga mesta se ponavljaju.
Mnoga su prazna i bez sadraja.
Bilo bi bolje kad bi bio neto saetiji, kraći ali sadrajniji.
 
ivot prolazi, a mi ne znamo ta bismo sa njim. Mrzi nas ili ne umemo da ivimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uivali gledajući kako je lep na ivot kad ga drugi ive.
 
Vi mislite da ivot muči vas, a mi imamo utisak da vi mučite, gnjavite i poniavate ivot.
 
Niko nema vie od jednog ivota.
Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troe i nekoliko tuđih ivota.
 
Ne moemo iveti bez drugih ljudi. Jedni nam stvaraju a drugi reavaju probleme.
 
Neki ljudi ne trae nita drugo od nas sem da ih sluamo.
Ili bar da budemo sa njima dok pričaju svoje tune ispovesti.
 
Evo vam domaćeg zadatka:
Odaberite jedno drvo i svakodnevno pratite ta se sa njim i na njemu događa.
Biće novosti, cvetaće i cvrkutati svakog dana.
Druite se sa drvetom. Drvo je verno, čekaće vas.
Ako ne stignete danas, dođite sutra, ono će biti tu.
Ako mu poverite neku tajnu, za to niko neće znati sem vas dvoje.
 
Neko ubogo iblje, prava biljna sirotinja, to divlje raste tamo gde niko drugi neće, okitilo se utim cvetom.
Sloilo se uto i zeleno, a nema ko da mu se raduje.
Nekada su bar koze pokazivale izvesno razumevanje i interes.
A sad, ili nema koza ili se prave da ih nema.
 
Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu ivota i radosti.
U njemu je, mogli bismo reći, samo dua.
Iz malog tela i velike due lake izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto.
<- Nazad
 
 
 
 
 
 
MALI IVOT
 
Dok neko pije
- JA PIJUCKAM.
 
Dok neko grize
- JA SAMO GRICKAM.
 
Dok neko bode
- JA SAMO BOCKAM.
 
Dok neko peva
- JA PEVUCKAM.
 
Dok neko drema
- JA DREMUCKAM.
 
Dok neko radi
- JA RADUCKAM...
 
I tako malo, sitno
IVUCKAM.
 

Copyright 2005-2013 kodkicoa.com