K O D   K I C O Š A
  
 
PESME BANATSKE I BAČVANSKE
 

1.
Ajde, diko, da se ne varamo,
di reknemo, da se sastanemo,
il' u vašu, il' u našu baštu,
il' pod vašu, il' pod našu ružu. -
Devojka je pupoljak od ruže,
a momak je grana jorgovana;
udade se pupoljak od ruže,
osta grana da se šorom bana.
 
4.
A gle mene nesretne devojke!
Što ne gleda od kud sunce seda,
od kud će mi moja dika doći,
il' sa sunca ili ispod sunca.
 
6.
Ala imam milostivu diku:
on se ženi a mene udaje,
posle njega da ne sirotujem.
 
7.
Boga moli velika devojka,
Boga moli, da se naoblači,
da se oblak na mesec navuče,
dok se dika kući ne odvuče.
 
9.
Vidiš, diko, tu zelenu travu,
tako ćeš se i ti zeleniti,
kad ja stanem drugoga ljubiti;
ti ćeš stati, pa ćeš uzdisati,
pa ćeš reći: jao, moja diko!
 
11.
Devovanje, moje carevanje!
Car caruje, devojka devuje,
Car u carstvu, devojka kod majke -
dok ne metem nogu na potegu.
 
13.
Da sam mala, k'o zelena trava,
dika bi me kosom pokosio,
pokosio, u džepu nosio.
 
14.
Diko, bleko, ne gledaj me preko,
nije lepo, da me glediš preko,
nije nužno, da me glediš ružno.
 
16.
Da mož' znati, čija ću se zvati,
i s' kime ću ja pred oltar stati,
dala bi ti niz dukata s vrata!
 
18.
Zalud tebi, gazdinska devojko,
zalud tebi ruvo i odelo,
kad te selo u potsmej uzelo,
il' ti tuga, di me ljubi sluga? -
Ni mi tuga, di me ljubi sluga,
već mi tuga, kad neće ni sluga.
 
20.
Za kim tužiš, velika devojko,
za kim tužiš, te se tako sušiš? -
Z' onim danom, poslednjim divanom.
 
22.
Ide jesen, zajesenila se,
ide dika, sneveselila se.
Kola maži, moja mila diko,
kola maži, pa na stranu traži,
mene naši za tebe ne dadu, -
A što vaši zabavljaju našim?
Hulja nisam, pijanica nisam,
i u birtu kavgadžija nisam.
 
25.
Je l' još koga ostavila dika,
k'ono mene na sadašnje vreme,
u proleće, kad me niko neće,
kad ne cveta ni božur ni lala,
samo jedna grozničava trava.
 
26.
Jesen prava gospojina mala,
vrane gaču, pa jesen dovlaču,
oj jeseni, što me sneveseli,
sneveseli diku mi oženi!
Diku žene, mene ne ištedu -
je l' ne smedu, je l' me ne voledu;
pre ne smedu neg' što ne voledu.
 
29.
Ko je mene rastavio s dikom,
nem'o dobra, ni samrtna groba,
niti sreće, ni samrtne sveće!
 
31.
Kad ja stanem, mati, umirati,
nepravi mi sanduk od dasaka,
većem pravi sanduk od momaka,
od momaka i od devojaka;
dva sa strane, jedan čelo glave;
belu ružu podajte za dušu,
a crvenu podajte švaleru,
nek je mete u džep s desne strane,
s desne strane, di su moje tajne.
 
34.
Mislila sam moju diku kleti,
a kad sam se promislila sama,
što da kunem, kad za njime trunem?
Trune, vene i srce u mene,
i do srca džigerica bela,
s leve strane, di mi ležu tajne.
 
37.
Nemoj, mati, ženiti jedinca,
nek s' naljubi mladi švigarica;
u jedinca devet stajaćica,
sadi svlači, vezeno navlači,
a librano kad pođe na stranu.
 
39.
Nije gazda ko ima volova,
već je gazda, ko ima sinova,
šest sinova eto plug volova!
 
40.
Ne vole se po lepoti dika,
već se vole, koja ljubi bolje.
Ljubi, ljubi, moja mila diko,
ljubi, ljubi, al za šalu primaj,
sitno ljubi, ne ujedaj zubi,
nepravi mi na obrazu baštu.
 
42.
Nemoj, mati, jedinicu kleti,
jedinica navek bolesnica,
sve joj glava na jastuku spava,
sve joj desna noga na sokaku,
a leva joj ruka na junaku.
 
44.
Sunce jarko, vidiš li me jako,
kako sam ti potavnila jako,
k'ono zemlja kad je kiše željna,
pa taka sam i ja tebi, diko,
zagrljena, a nepoljubljena.
 
46.
Sjaj, meseče, da ljubim anđelče!
Da ja vidim, di je dika leg'o,
di je leg'o, di je šešir met'o,
da ja mogu do šešira doći,
do šešira i do granatira.
 
48.
Sad pulgeri postaju švaleri,
pa ne smedu noću da idedu,
od nemila, od gvozdeni vila,
od vašaka - paorski momaka.
 
50.
Sinu munja preko našeg guvna,
nije munja, već se digla buna.
Mile šure nova zeta jure,
koji s' vilom, koji sa lopatom:
Nisam seno, da me sadenete,
nit' sam žito, da me izvejete,
već sam junak da me obesite
o zlo drvo - devojačko grlo;
onaj lanac - devojkin đerdanac.
 
52.
Sad sam diku po volji dobila:
ni malenu, ni vrlo golemu:
malu, belu - baš na našu felu.
 
53.
Tavna noći, oćeš kadgod doći,
moja diko, zar mi nećeš doći? -
Ima noći, moja mila diko,
ima noći, možda ću i doći.
 
56.
U snu snevam, da švalera nemam,
a na javi - k'o kike na glavi.
 
57.
Udri štapom, pa pravo sokakom,
di ćeš naći čopor devojaka
i međ njima jedna vreća cveća;
vreća cveća, al' mirisa nema -
dođe Isa, donese mirisa.
 
60.
Što ću, nano, kad me švaler man'o?
Ni me žao ni što me je man'o,
već me žao, što me drugom dao,
ne znam ćudi, kako drugi ljubi.
Sitno ljubi, moja mila diko,
sitno ljubi, ne ujedaj zubi.
Ne pravi mi modrice na licu;
ja sam mala, poznaće me nana,
pa će reći, da se milujemo,
nije dugo, nije ni odavno,
eto sada već godina dana,
od kako se, diko, milujemo.
 
63.
Što me, diko, neveselo glediš,
neveselo - misliš, gore selo!
Valjda ti se druga obećala?
Nametkinja kruška divljakinja,
svuda žuta, a u sredi ljuta.
 
65.
Sunce jarko, ne sijaš jednako,
moj me dragi ne ljubi jednako!
Znaš, nevero, kako si se kleo,
pred ikonom, pred svetim Nikolom,
na sred sela, kod krsta crvena?
Ti s' se kleo, da si me voleo:
"Drugu neću, za tobom umreću!"
A sad, dragi, na me i ne glediš,
il' me ljubi, il' me se okani,
ili mene mlađanu sahrani.
 
67.
Al' sam iroš, iroški se vladam.
Sedam šori, sedam dika moji:
tri su plave - nema ih do Save,
a tri smeđe - nema ko ih neće,
a sedma je, brate, graorasta,
graorasta, al' je đavolasta.
Pa me ljubi, kad god se probudi!
 
69.
Prođi, luče, kud te srce vuče!
Srce vuče pored tvoje kuće. -
A što vuče, kad je bilo juče? -
Bilo juče, pa vidilo luče,
juče bilo, pa se namamilo.
 
71.
Bog ubio moju milu mamu,
moju mamu i dikinu nanu!
Što rastavi dva cveta sa sveta!
Ko je mene rastavio s dikom,
nem'o sreće, nit samrtne sveće,
nit svog dobra, nit samrtna groba!
 
73.
Teret, bože, već veći ne može!
Da znam diko, da je tebi teško,
kad bih mogla, ja bih ti pomogla.
Sedi, diko, bliže kod meneka,
da naslonim teret na tebeka!
 
75.
Što ću, mati, ja ću ti umreti!
Ne pravi mi sanduk od dasaka
već od trave i od dike plave,
belu ružu podaj mi za dušu,
a crvenu podaj mi švaleru,
nek je dika nosi za šeširom,
nek je nosi, neka se ponosi.
 
77.
Našim šorom nema utrenika,
utrenika, ni blata velika;
svuda blata, našim šorom nema,
sve švaleri na štikla razneli,
na štiklica i na mamuzica,
advokati i mladi jurati.
 
79.
Diko moja, čuvaj se čatlova!
Čatlov ti se delje od nedelje!
Pa je mene žao njega mlada,
njega mlada, da nevino strada,
i za to me tužno srce boli,
srce boli, jer ga jošte voli.
 
81.
Žito žela Bačvanka devojka,
desnom rukom i srebrnim srpom,
žito žela, a Varadin klela:
Varadinu bog te poravnio:
u tebika moj robuje dika,
on robuje, a za mnom boluje!
 
83.
Kućo bela, sva si mi zelena,
kad u tebi moga dike nema!
Dika bio pa se oženio -
oženio mene ostavio -
ostavio - veru pogazio.
 
85.
Oj devojko, tvoje oči čarne,
oči čarne i obrve vrane!
Gledajući u obrve tvoje,
ja prodadoh sve volove moje.
 
86.
Misliš, diko, da ne marim za te?
Kad te s' setim, hoću da poletim,
kad uzdanem, hoću da izdanem,
kad u crkvi, molim Boga za te,
kad iz crkve, sve se smijem na te,
oči krijem, da se ne nasmijem,
što ih krijem, sve se većma smijem.
Slatko ime što ginem za njime,
nije ime da ginem za njime.
Već je ime, da se dičim njime!
 
89.
Sunce jarko, na visoko ti si,
diko moja, na daleko ti si,
marim za te i srce mi znade!
Nit' te mogu čuti nit' videti,
nit' po kime slatko pozdraviti.
 
91.
Ala su me naši okovali!
Svuda prošće na pendžeru gvožđe
a na vrata metnuli soldata.
Bog će dati soldat će zaspati,
preskočiću vrata i soldata,
obljubiću ono belo luče,
belo luče, što kroz pendžer guče.
 
93.
Stara majka ćerku svetovala:
Mila ćeri, belu suknju peri,
što su s vinom polili švaleri;
peri suknju da ne vidi čika,
zlo ćeš proći i ti i tvoj dika.
Ja sam stara, al' sam sludovala,
što sam tebe u kolo puštala;
kad je tako, od sad više neću,
ma mi mrtvoj ne užegla sveću.
 
95.
Žalosno mi na pendžeru cveće,
kada mene moja dika neće!
Nije znala ni zemlja ni trava,
kako me je moj voleo dika;
a sad mene moja dika neće,
pa me znade i po šumi cveće.
 
97.
Mlado momče devojčicu kara,
kara momče nestašno devojče:
Oj devojko, ubila te tama!
Kako smede prenoćiti sama,
te ne zovnu mene sirotana,
sirotana - kao što si sama.
 
99.
Oči moje, veselo gledajte;
u starog se diku ne uzdajte,
već gledajte, novog zapaćajte!
 
100.
Ja ne pevam što tereta nemam,
već ja pevam da teret rasteram.
Mene moja ostavila dika,
ostavila veru pogazila,
kad je tako ja ću s njime lako:
staro mile nek' ide u vile!
Nova dika nek dođe menika!
 
102.
Da je meni leći pa umreti,
a da mi je smrti neviditi,
da ja vidim ko će me žaliti!
Žaliće me moja mila majka,
i žaliće moja slatka dika,
majka će me za godinu dana,
slatka dika za nedelju dana;
vrsnija je ta nedelja dana,
neg' majčina sva godina dana.
 
104.
Oj, devojko, brigo materina!
Sve se brineš udati se nećeš!
Udaćeš se, i pokajaćeš se,
poželećeš nege materine,
kod majke si bela i rumena,
a kod dike modra i zelena.
 
106.
Da mi dadu birovljevu vladu
da iskopam raku na sokaku,
da sahranim, za koga nemarim:
moju nanu i dikinu nanu,
te dve prije grehota što žive,
treba prije sahraniti žive.
 
108.
Zelen sokak potopila Sava,
moga diku zabolela glava,
preplivaću i Dunav i Savu,
uzabraću lekovitu travu,
izlečiću mome diki glavu.
 
109.
Diko moja, ne slušaj zlotvora,
zlotvori su dobrotvori nisu;
zlotvori nam dobro ne mislidu,
već mislidu da nas omrazidu.
 
111.
Sad se moja dika paradira,
paradira, pa on lepšu bira,
može naći lepšu od meneka,
al' miliju nikad ni do veka!
Nisam lepa, k'o što ima lepih,
od lepše sam dragoga otela!
 
113.
Kad opazim iza roglja diku,
sva prebledim pa u zemlju gledim,
crna zemljo i zelena travo,
bar da si me pokrila odavno!
 
114.
Svi mi kažu, da ja ljubim lažu,
a ja kažem: i ja dosta lažem,
i ja lažem pa se s njime slažem.
 
116.
Da znaš, diko, kako ću te kleti,
ako mene ti nećeš uzeti,
pred ikonom, pred svetim Nikolom,
pred oltarom i svetim Jovanom!
 
118.
Imala sam nešto malo dike,
ne mogoše zlotvori da glede,
ne mogoše, već ga preoteše.
 
120.
Da zna zora šta je diki volja,
ne bi zora svanula do D'ova,
od Duhova do Petrova dana,
dok na polju sva ne sazre hrana;
onda rekla majka diku zvati,
diku zvati, mene diki dati.
 
122.
Gde bi bio mator čika, dika!
Svakog sveca brkove saseca;
brije bradu, vara decu mladu,
deca mlada, pa ih bode brada!
 
124.
Znaš li, diko, šta ti dolikuje?
Šaren kožu obaška rukavi,
tanka koša i svilena poša,
čizme male, al' od kordovana,
šešir mali na oči navali!
 
126.
Vezak vezla jedina u majke,
trgla đerđev pa razbila pendžer,
obedila na snahino dete;
al' je dete mudrije od tete:
Nisam, majko, života mi moga!
Već je teta gledala kadeta,
trgla đerđev pa razbila pendžer.
 
128.
Koliko je u nedelji dana,
svi su dani od srebra skovani,
a subota od suvoga zlata,
subota će nedelju doneti,
a nedelju diku sa salaša,
dika meni medljani kolača.
 
130.
Devuj, devuj, velika devojko!
Devuj, devuj, udati se nemoj!
Ljubi sedam, ne gine ti jedan -
kad udadu, ljubiti ne dadu,
već jednoga, pa do groba tvoga;
jer čim meteš nogu na potegu,
ti ostavi negu materinu,
pa uzimaj brigu svekrvinu.
Ljubi muža pa veni k'o ruža!
 
132.
Oj devojko, ti se ne udala,
dok na mome krilu ne zaspala!
Kad zaspala onda se udala,
udala se i sina rodila,
ime njemu Nika nadenula,
kad ga zoveš ne zovi ga: Niko,
već mu reci: hodi meni, diko!
 
134.
Seli naši sinoć večerati,
večerati, mene svetovati:
Za kim tužiš, velika devojko,
za kim tužiš, za kim li se susiš?
Za kim tužim, još se i ne sušim,
za dečakom, što prođe sokakom,
za švalerom i za kapom belom.
 
136.
Duni, vetre, iz preka sokaka.
Donesi mi miris od momaka,
od momaka i od devojaka!
 
138.
Bože, diko, kakve si pameti!
Sebe ženiš, mene ne udaješ!
Kad se ženiš, i mene udaji,
da zajedno žalost provodimo!
 
140.
Ljub'me, diko, makar da sam mala,
ja sam mala, doneću ti tala!
Ljubio b' te, al' si, diko, maza. -
Ja sam maza al' imam miraza:
četir vola i orman od ora,
četir ovce i na njima zvonce.
 
142.
Mila mati, vil' u tvoje sati!
Što me tužnu tako rodi ružnu!
Tužna jadna, vidim, da sam gadna!
Ogledalo kad mlada pogledim -
kad pogledim, moram da se jedim!
Sve se moje druge udadoše,
udadoše, muževe stekoše;
a na mene niko i ne gledi,
te s' u meni moje srce jedi.
Sad već vidim, udati se neću,
k'o devojka, već vidim, umreću. -
Bože mili, u zemlju me primi.
Da ja teret očima ne gledim,
k'o devojka da ja ne osedim!
 
144.
U mog dike pendžer preko puta,
vidim diku, kad u krevet leže,
vidim zorom, kad maramu veže;
mogu znati, kad se na me jedi -
kad se jedi u licu prebledi,
na moj pendžer neće da pogledi!
 
146.
Svetuj, mati, veliku devojku!
Svetuj, mati, ovo do jeseni,
od jeseni predaćeš je meni;
ja ću, mati, bolje negovati -
desnom rukom i - leskovim prutom.
 
2.
Al' je teret, kad umire nana,
jošt je veći, kad manjiva dika;
kad me zvao nije niko znao,
sad manjiva pa svakom kaziva.
 
3.
Ala su mi puna njedra jeda
od dikina prekoga pogleda!
 
5.
Ala sam se noćas naljubila,
naljubila na krevetu sama;
okrenem se kraju i duvaru,
kraju prazno, a duvaru ladno,
kraj me budi, a duvar me ljubi.
 
8.
Blago meni kad se švaler ženi,
bar će mene na veselje zvati,
pa će mene darom darivati,
darivati svilenom maramom.
Šogorice, ja te neću kleti:
kol'ko ima na marami žica,
toliko te vatalo groznica!
Kol'ko ima na marami grana,
toliko ti na srdašcu rana!
Kol'ko ima u groblju grobova,
toliko te ubilo gromova!
 
10.
Dođi, diko, doveče sam sama. -
Kad si sama, a di ti je nana? -
Ja sam nani benđeluka dala,
benđeluka zelenih jabuka,
da mi nana do zorice spava,
do zorice i do bela dana.
 
12.
Diko moja, ne nosi se lepo,
ne vole mi nana kicošana,
već orača urošenih gaća.
 
15.
Da mi dadu birovljevu vladu,
da iskopam raku na sokaku,
da zakopam tri šora zlotvora;
kod tolikih mojih dobrotvora,
moju diku otera patrola!
 
17.
Žali, diko, žaliću i sama,
za dikicom i za kabanicom.
Kabanica dikina kućica,
a rukavi po kući ormani,
gdi će dika gunje ostavljati.
 
19.
Znaš li, diko, kad smo mali bili,
kad smo jeli gunja i jabuka,
iz mog krila, iz tvoga šešira,
na sred sela kod krsta zelena?
 
21.
Znaš li, diko, što ti dolikuje:
svilen prsluk i svilena poša,
čizme male, gaće karnerane. -
Beli ruku, a tanak u struku,
kad korači - nogama tolmači.
 
23.
Imam brata, k'o na raju vrata;
a sestricu k'ono žeravicu.
 
24.
Idem noću, pa pevam sokakom;
nesme vila u mene da dira,
jer ja nosim kraj meneka čini:
kraj ormana od svetog Jovana,
kraj od klupe od svetoga Luke,
kraj ikone od svetog Nikole,
kraj stolice od svetog Πurđice,
bela blata sa crkveni vrata,
miša slepa i od kuće lepa.
 
27.
Ja sam moju diku uljuljala,
u ljuljaški, u sobi birtaškoj;
kišo padaj, nemoj na bojtara,
u bojtara kabanica stara.
 
28.
Kuda odi moja mila dika,
kuda odi, tu ruzmarin rodi,
kuda šeta, tud ruzmarin cveta.
 
30.
Kakva mi je dika bez brkova,
k'ono kera koja repa nema.
 
32.
Luče tanko, ko te ljubi jako,
ko te ljubi, ko li s tobom sudi?
Ko me ljubi, onaj sa mnom sudi,
ti ne ljubiš, ti sa mnom ne sudiš.
 
33.
Ljubi slatko, moja mila diko,
ljubi slatko, biće ti za kratko,
ovo malko do jeseni kratko.
 
35.
Ne brini se, velika devojko,
ne brini se, što će jesen doći,
već se brini za koga ćeš poći.
 
36.
Nemoj, diko, za mnom govoriti,
opet ćeš me na novo moliti;
a ja s tobom više biti neću
i u tebe pogledati neću!
U prkos ću nuz mog diku proći,
al' sa dikom govoriti neću.
 
38.
Ne mož' mesec bez zvezda da sjaji,
ne mož' dika bez ortaka doći,
bez ortaka, bez drenova štapa,
bez palice, bez zvezde danice.
 
41.
Naši ležu, mala vrata vežu;
neka vežu, samo nek poležu;
ja imadem milostivu strinu,
pa će meni otvoriti vrata,
mala vrata otvr'te se sama,
a velika otvoriće dika.
 
43.
Od kako je šora i sokaka,
nisu bila taka tri ortaka;
oni idu, pa u noge gledu,
u koga su najlepši obojci.
Meti gaće za obojke,
pa se vataj međ devojke!
 
45.
Sad j' u modi boginjava dika,
bela lica, sitni boginjica,
oči šire, pa po malo žmire,
kad pogledu, same me zovedu,
kad namignu, triput me podignu.
 
47.
Sunce jarko, da visoko ti si,
mila diko, ta daleko ti si!
Nit' te mogu čuti, ni viditi,
nit' po kome slatko pozdraviti;
ako li ću po tvome pajtašu,
pajtaš laže, pa pravo ne kaže.
 
49.
Sad se vajka mog švalera majka!
Pa se vajka, što joj nisam snajka;
što me nije za sina uzela,
već uzela žuto pa naduto?
 
51.
Sinoć krupa u moj pendžer lupa:
nije krupa, već dikina ruka;
ja iziđo na velika vrata,
a već dika na prekom sokaku
rukom maše, ima da mi kaže,
prstom miče, neće da me viče,
da ne čuju ti naši zlotvori.
 
54.
Triput slađe poljubiti mlađe,
a milije grliti starije.
 
55.
Teško dolji, di se voda sliva,
teško momku, kad moli devojku,
on je moli, ona mu đavoli,
on je sleće, a ona ga neće.
 
58.
Umri, diko, žaliću tebeka,
žaliću te tri godine dana:
za godinu zaigrati neću,
a za drugu zapevati neću,
a za treću udati se neću.
 
59.
Čija vrula u slatine svira?
To je vrula siromaška sina;
a gazdinska zasvirati neće.
Gazda plati, pa ga svirac prati.
 
61.
Što si žuta, velika devojko,
što si žuta, kad bolesna nisi?
Kako neću, jadna, biti žuta,
izede me briga švalerova:
jedna briga, di ću da ga vidim,
druga briga, di ću da ga ljubim,
treća briga, vidiće me nana.
 
62.
Što se rita oženjena skita,
te ne čuva ženu i kolevku?
Mesec sija, pa mu ženu čuva,
vetar duva, pa kolevku ljulja.
 
64.
Švigarice, kako lepo spavaš!
Oću l' doći da vidim šta radiš?
Probaj doći, đavolski ćeš proći:
imam brata pa mi lako spava,
možedu ga iz sobe izneti.
 
66.
Ala imam ja iroša diku!
Konja jaši moja mila dika,
konja jaši, ide kroz salaši,
konja jaši, konj mu se marvaši;
preko šanca nateruje vranca,
konjic kleca, dika psuje sveca; -
konjic hrže, ja na polje brže -
tako dika dolazi menika!
 
68.
Čuješ mene, lane sa jabane!
Ja na tebi ne nalazim mane,
samo reci hoćeš poći za me?
Hoću, diko, al' dok pitam mame;
mama veli: dok ja roda pitam;
a rod veli: dok nam rodi hrana;
a ja velim mojom miloj majci:
mila mati, dugo je čekati,
jer je hrana tek sad posejana!
 
70.
Nije nužno, da ja ljubim ružno -
ružnu neću, za lepom umreću.
Al' mi naši ružnu namećedu,
hoće meni srce da izedu! -
Volem lepu, ma sirota bila,
nego ružnu, da je na njoj svila:
svila biti, pa se poderati,
ružna meni do groba ostati!
 
72.
Ja sam moga svetovala diku,
da mi noću ne peva sokakom,
već da meni u svirule svira,
za svirule svako ne razbira.
 
74.
Teško dolu, gde se voda sliva,
i devojci, koja ružno sniva,
koja sniva, da je zmija vija;
nije zmija, već rođena strina.
Što mi strina u švalera dira,
kad je strina gori đavo bila,
i za njega mlada uskočila!
 
76.
Našim šorom cveta bela lala,
a dikinim zeleni se trava.
Zovem diku, da beremo lalu,
dika mene, da valjamo travu -
trava mala, šteta da se valja!
 
78.
Žen' se, diko, da se ja udajem!
Mene naši za tebe ne daju; -
nemoj, diko, za nemilo poći,
a ja neću nemilo uzeti.
Nek je mio, ma siroma bio,
a nemio, makar gazda bio;
Volim s milim tuđu njivu žnjeti,
neg' s nemilim beo hlebac jesti.
 
80.
Eto šora kud sam prolazio,
evo kuće, gde sam dolazio,
evo pendžer, kud sam ulazio,
evo dike, koju sam ljubio!
 
82.
Ljubičice, ja bih tebe brala,
nemam drago kome bih te dala.
Ako bih te ja juratu dala,
ta jurat je i od sebe cveće,
pa na moje ni gledati neće.
 
84.
Svi su - svi su, k'o moj dika nisu!
U mog dike nožice su male,
noge male, čizmice sabrane,
kabanica sva mu je na grane,
šešir mali na oči navali,
desnom rukom brke zasukuje,
levim okom na me namiguje -
kad ga vidim, sve mi kosa rasti,
kako mi je - ne mogu iskaz'ti!
 
87.
Tri tereta imam od švalera!
Prvi mi je, što kod mene nije,
drugi mi je, ne govorim s njime,
treći mi je, bolujem za njime,
a četvrti, ne sigram se s njime.
 
88.
Mog švalera u varmeđi nema!
Belje su mu ruke od rukava,
belji su mu zubi od bisera,
slađa su mu usta od šećera,
belo lice vredi Subotice,
obrvice vrede Kamenice,
čarne oči Pešte i Budima,
a persona grada Varadina.
 
90.
Dika plava na srcu mi spava,
dika smeđa u srce me vređa,
dika bela srce mi odnela,
dika crna, al' je milokrvna,
graorasta al' je đavolasta.
 
92.
Diko, rode, poljubi me ovde.
Među puca, gde mi srce kuca,
il' u čelo, il' u lice belo!
Ljub' me, diko, jer venem od jada,
i od Nike moje neprilike.
Neprilike - oženjene dike!
 
94.
Pevaj, Milka, nek' te čuje dika!
Pevaj tuda nek se čuje svuda!
Pevaj, dreči nek sav sokak ječi,
nek te čuje tvoja mila dika,
nek te čuje pa neka boluje!
Na sokaku eno dika sedi,
neka sedi, pa neka se jedi!
 
96.
Mesečina svu nedelju dana,
ja sirota svu nedelju sama:
još dve noći pa će dika doći. -
Jogunica pa neće da dođe;
ako dođe, terati ga neću,
ako neće, moliti ga neću.
 
98.
Oj devojko rumena i bela,
što si, dušo, tako nevesela?
Što dangubiš, te nikog ne ljubiš?
Ljubi momka dokle si devojka!
Kad udadu, ljubiti ne dadu,
već jednoga, pa do groba tvoga.
Mladost proći, pa će starost doći,
ti ćeš stati pa ćeš uzdisati -
uzdisati, mene spominjati,
pa ćeš reći: O Bože moj blagi!
Ta pravo je kazao moj dragi!
 
101.
Caruj care al' nemoj k'o lane!
Ne vodi mi lane u katane;
nije moje lane za katane,
već je moje lane za ljubljenje,
za ljubljenje i za milovanje. -
Čuj kaplaru vil' u tvoju glavu?
Puštaj momke ostaše devojke!
 
103.
Da su frajle k'o zvezdice sjajne
svi bi momci krivovrati biti,
gledajući u zvezdice sjajne.
Da su momci k'o rumena ruža
sve bi frajle baštovanke bile.
Ružu brale, ružu mirisale,
mirisale, u nedra metale.
 
105.
Žen' se, diko, i ja se udajem,
žen' se, diko, blagoslov ti dajem;
srećan bio, bolan je ljubio,
vile ti se kosti od bolesti,
k'o sad moje srce od žalosti.
 
107.
Imam diku, lepu u obliku,
da ga nema u svom Ujvidiku;
kako šeće, kako pleći kreće,
čudo, srce što mi pući neće!
Kosa mu je kita ibrišima,
oči su mu dva draga kamena,
obrvice - s mora pijavice,
trepavice - krila lastavice,
sred obrva rumene ružice,
usta mala - kutija šećera,
sitni zubi dva niza bisera,
kad govori kanda golub guče,
kad se smije kanda sunce grije,
belje su mu ruke od rukava,
slađa su mu usta od šećera -
belih ruku pa tanak u struku.
 
110.
Iroš jesam, iroški se vladam,
ne mogu mi dodijati vile,
kad ja nosim pokraj sebe čine:
malo blata sa crkvenih vrata,
malo tora sa dikina šora,
još ja nosim ćerćeli obojke,
za to mene voledu devojke.
 
112.
Lasno ti je poznati devojku,
koja ti je kod majke ljubljena:
čarne su joj oči zamućene,
kano voda iz nova bunara;
rusa joj je kosa zamršena,
k'o 'no svila oko žuta smilja;
belo joj je lice izgriženo,
k'o jabuka u detinjoj ruci.
 
115.
Duni, vetre, gore od gornjaka,
donesi mi miris od momaka,
od momaka - od peštanski đaka.
 
117.
Naša mala soba molovana -
ko sme reći, da će u nju leći?
Al' povika sa sokaka dika:
Ja smem reći da ću u nju leći!
 
119.
Što ću, bože, s dikinim sokakom!
Il' ga sval'te ili ga zapal'te,
il' mi diku sa salaša dajte!
 
121.
Nemoj, mati, kćeri verovati,
ne puštaj je u selo na prelo!
Izlaže se u selo na prelo -
nije, kučka, ni vidila prelje,
veće ide s dikom u šiškanje,
u šiškanje, u vraško sigranje.
 
123.
Šipak mami, što me s roglja mami;
i dva tati, što čeka na vrati!
Misli mama da sam i sad mala,
pa za deru privezala keru,
da mi kera ujede švalera;
kera laje, švaler leba daje,
ja nuz keru, a švaler na deru -
šibe, kerče, ne laj na švalerče!
 
125.
Svu noć krupa u moj pendžer lupa,
nije krupa, već mog dike ruka.
Dika lupa, pa budi menika,
pa menika moj besedi dika:
Mila diko, jesi li zaspala,
jesi l' meni mesta ostavila,
dva jastuka i desnica ruka.
 
127.
Teško travi koja rose nema,
i devojci, koja dike nema!
Ja imadem na daleko diku,
pa menika poručuje dika,
da se mlada u poštenju vladam:
ja se vladam, al' mu se ne nadam!
 
129.
More, diko, gde si za toliko,
te te moje oči ne vidiše?
Da ti znadeš kako venem za te!
Kad ja ležem, molim boga za te,
a kad spavam, sve o tebi sanjam.
 
131.
Kazuj pravo, moj švaleru rano,
kazuj pravo voleš li me zdravo?
Volem, diko, kako ne bih vol'o?
Da t' ne vidim, ja bih se razbol'o! -
Kazuj pravo, moj švaleru rano,
kazuj pravo, tako bio zdravo:
kako ti je, kad si na salašu?
Dosta gorko bez tebe, devojko;
kud god hodim, tvoju brigu vodim,
gde god stanem, za tobom uzdanem!
 
133.
Sve studiram koga da izbiram:
il' trgovca, ili bogoslovca,
il' jurata ili advokata,
il' furira, ili oficira? -
Preprav' novca, pa ljubi trgovca,
i talira, ljubi oficira,
i dukata, ljubi advokata.
 
135.
Suvo drvo - sirovoga pita:
Kud se hulja oženjena skita?
Što ne čuva ženu ni kolevku,
već se prati oko dvanajst sati,
on se prati, žena mu se pati!
 
137.
Sve ću kleti mog švalera neću!
Što bi klela, kad sam ga volela,
kad sam sama njega izabrala.
 
139.
Ao moja koso prenovata,
čerez tebe ostah neudata!
Oj Trivune na grani limune!
Grizla bi te da me želja mine!
 
141.
Ala mi je teret na savitku,
na savitku gde ostavljam diku!
Kući idem, a sve natrag gledim,
natrag gledim, moram da se jedim;
osta dika, ostaše mi druge,
a ja idem kući puna tuge.
Kući idem, jer me zove brata,
ima više već od pola sata;
a kad kući ja u krevet ležem,
oči moje sa maramom vežem;
al' zaludu - ne mogu zaspati,
do po noći moram uzdisati
za savitkom i za mojom dikom.
 
143.
Sedila sam do jedanaest sati,
sedila sam, diku čekala sam;
kad je bilo oko dvanaest sati,
pošta prođe, - meni pismo dođe,
i u pismu žalostivo piše,
da je mene ostavio dika,
ostavio, veru pogazio.
 
145.
Gde si, diko, gde si za toliko -
gde si - gde si, kad u kolu nisi? -
U kolu sam, al' kod tebe nisam,
već ja igram do tvoje krvnice,
do krvnice, tvoje drugarice!
 
147.
Man' se, brajko, kola i đavola.
Već se lati pluga i volova!
Man'o bih se kola i đavola,
lać'o bih se pluga i volova;
al' ne mogu šora i sokaka,
i u njemu mladih devojaka.
?: Velika srpska i hrvatska pesmarica
Pesme banatske i bačvanske, str. 35 - 74
Novi Sad, Srpska narodna zadružna štamparija, 1880.
 
Nazad
 
Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com